Apsolutno je jasno: tajkunski Danas i “kolege” juče nabacuju “loptu na volej”, a sinoć i jutros sramno je dočekuju Emir Hadzihafizbegović i sarajevski mediji!
Novinarka tajkunskog Danasa “spontano” već duže vreme objašnjava kako se u Srebrenici dogodio genocid, ali kako nisu “Srbi krivi”, već ratni zločinci. Ovih nedelja je otišla korak dalje, braneći rezoluciju koja po njoj opet “nije usmerena protiv Srba”, nego protiv ratnih zločinaca. Pa čekajte, ako je protiv zločinaca, šta će vam rezolucija uopšte?! Jesu li uhapšeni oni koji su osumnjičeni za zločine? Jesu. Je li ih upravo država Srbija hapsila? Jeste! Je li to objavljno još davnih dana? Jeste! Jesu li donete, ili se donose presude? Da. I? Šta će vam onda rezolucija ako nije usmerena da se žigoše ceo srpski narod? Šta će vam, osim ako baš to nije plan?! I naravno, licemerni danas ima identičnu retoriku koju imaju zapadne ambasade i naravno, sarajevski mediji. Posle najnovijeg teksta Snežane Čongradin javlja se čuveni i srbima dobro poznati, “pun ljubavi” prema srpskom narodu Emir Hadžihafizbegović.
Da, onaj isti, kojem je gotovo svaki srbin “četnik”. Osim valjda podobnih. Sad, u, “spontanom” odgovoru, kaže Srbi su moja braća, pa zatim nabraja naše sportiste, glumce, a usput i sve one koji se slažu sa ovom matricom o Srbima. Ali eto, ne valjaju zli Vučić, Srpska pravoslavna crkva, Dodik, “četnici Mandić i Knežević”… Ne valjaju valjda što ne ćute. A najgori od njih je naravno Vučić. Valjda zato što ima mozak i hrabrosti da se suprostavi svima koji udaraju na Srbiju. I, ima kičmu, a to mu valjda najviše ne valja. I, gle čuda, posle “spontanog” teksta u Danasu (a biće da ga je neko iz ambasada zapravo došapnuo), usledio je još spontaniji Hadžihafizbegovićev odgovor, a onda ujutro, “nezavisni novinari” iz bošnjačkog Klixa, kao glavnu vest upravo istu tezu ponavljaju: Nije rezolucija protiv Srba i nije ovo nikakva zavera, samo vas Vučić mrzi što sprečava donošenje ove rezolucije, umesto da pogne glavu i da nam se izvini jedno stotinu puta! Ma stvarno?! A mi se kopčamo na leđa.
Da ponovimo: da vam je do mira, sećali bi se tragedija, kao što i Vucic uvek pokazuje pijetet za zrtve, gledali bi u mir i buducnost, bas kao sto Vucic kaže na primer “hoću prugu do Sarajeva i autoput, da narod lakše putuje, da bošnjaci vide lakše familiju u Sandžaku , da protiče roba i kapital…”, da vam je do budućnosti i do sopstvene države ne bi rušili Dejton, nego bi ga baš poput tog istog Vučića čuvali, koji uvek ponavlja “volim srbe i Republiku Srpsku, ali uvek čuvam i integritet i suverenitet BiH”. Ne, nego vam je trebala rezolucija radi hira i prosperiteta? Trebalo vam je to da bi se ojacala saradnja medju narodima? Stvarno?! Pa sad ste je bas ojacali. Paradoksalno zvuči, ali ovom borbom u UN, osim što se bori za svoj narod i Srbiju, Vučić se borbom protiv ove skandalozne rezolucije zapravo bori i za mir i suživot u Bosni i Hercegovini, što je jedini način i put za prosperitet i uspešnu budućnost te napaćene zemlje.
Autor:
