I kao što sam već rekao Draža Petrović, novinar u pokušaju i urednik najnetiražnije novine u istoriji Srbije, pokušava da bude duhovit.Ali ti pokušaji se uvek završavaju na primitivnoj mržnji, izvrtanju i nerazumevanju onoga što je rečeno.

Kome čovek da se pravda kada je mržnja u pitanju. Mnogi mi kažu da pustim budalu jer je zavist neograničena bolest i da će ga ionako ta mržnja pojesti.

Znam da su dali potpuno tačnu dijagnozu, ali moram nešto ipak neznalici poručiti.

Petroviću Dražo, pa ti nemaš pojma da je novinarstvo zasnovano na činjenicama, a ne na impresijama lične mržnje ili nekog osećanja napojenog pivom u kafani Mala Slavija…

Za razliku od takvih razumeo sam procese i potrebe menjanja Srbije. Nisu ovo devedesete u kojima te nije bilo nigde i u kojima nigde nije bilo sadašnjih tzv. predstavnika demokratske Srbije. Tada sam za razliku od tebe i tih koje podržavaš ostajao i bez posla i verovao u potrebu promena u demokratsko društvo.

Sve je to dvehiljaditih padalo polako u vodu i izrodilo je neverovatne likove koji nisu prstom mrdnuli da u Srbiji dode do promena. O njihovom i tvom učešcu u tim procesima mogu govoriti samo sa gađenjem pošto ste jedva dočekali trenutak za bogaćenje. Oni koji nisu imali za cipele postali su milioneri i nestali sa političke scene.

I tako ste i Vi prioncipijelni kada obilazite marketinške službe javnih preduzeća i kada molite da Vam daju novac za oglašavanje u vašim niskotiražnima novinama. Tada Vam Vučić i Vlada ne smetaju.

Navikli ste prethodnih petnaestak godina da pozovete svoje prijatelje iz vlasti i da Vam novine budu prepune oglasa koje niko zbog izuzetno malog tiraža i ne vidi, ali su se izuzetno videle pare na Vašem računu. Toliko o principijelnosti.

I kao što sam već rekao, postoje samo dve glave koje neviđeno liče. Jedna se nalazi u muzeju davno izumrlih vrsta (nadena je 1868. godine u plitkoj pećini u Kro Manjonu), a druga je na ramenima Petrović Draže. Šta se u toj glavi rađa teško je i zamisliti bilo šta, a da nije mržnja.

Ipak jedna glava je original. Ona u muzeju nije toliko zlobna i primitivna.

Lična mržnja i primitivizam sprečavaju plitke umove da razumeju procese i dešavanja oko sebe. I sada rizikujem izlive mržnje u mozak ali ipak ću da napišem.

Srbija nije više u lažnoj tranziciji koja je donela demagogiju narodu i bogaćenje malobrojnima. Srbija polako ide ka EU i ima najveći priliv investicija u regionu, ali i predstavlja zemlju koja se zalaže za mir i stabilnost u regionu. Ovo je nešto za šta sam se i sam zalagao tri decenije i ne bi bilo normalno da napadam one koji vode u tom pravcu ovu zemlju.

Vas rukovodi lična mržnja i opterećenost neuspesima u smislu tiražnosti Vašeg podlistka raznih propalih politika i tajkuna. Verno služeći propalim politikama i ličnim interesima onih koji su ostali bez budžetskog novca koji se slivao na njihove račune niste u stanju da mislite.

Tako da Vam ostaje samo da mrzite pošto su prošla vremena kada je u Vašem podlistku bilo više oglasa za javna republička i gradska preduzeća od tekstova. Od tih oglasa ste i zaboravili šta je to novinarstvo.

Evo samo jednom sam Vas pomenuo jer mi je to ispod časti.

Vas čeka evolucija i to bolna. Želim Vam da ta evolucija bude makar malo i estetskog karaktera.