Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i gradski odbornici obišli su u Narodnom muzeju izložbu posvećenu stvaralaštvu Ivana Meštrovića koja se uskoro zatvara, kao i stalnu postavku tog muzeja koja obuhvata period od praistorije do umetnosti prve polovine 20. veka.
Deo izložbe posvećene Meštrovićevom stvaralaštvu je i maketa nikada izgrađenog Vidovdanskog hrama.
Ideju o tom hramu je 1905. godine predstavio Meštrović, koji je 1912. napravio maketu hrama koja je 70-ih godina prošlog veka data na čuvanje Narodnom muzeju u Kruševcu, podsetio je Vesić.
Naveo je da je Meštrović već od 1905. godine pripremao skulpture za Vidovdanski hram i dodao da su karijatide koja se nalaze u Narodnom muzeju, na ulazu iz Vasine ulice, planirane da budu deo tog hrama.
Da bi se razumelo šta je Meštrović hteo sa Vidovdanskim hramom mora se, kaže Vesić, razumeti kontekst vremena u kome je živeo.
- Tada se stvarala zajednička država Srba, Hrvata i Slovenca i smatralo se da je to jedan narod sa tri imena. Meštrović je odrastao u Dalmaciji, gde su na istim mitovima rasli i Srbi i Hrvati, i smatralo se da je epika svih naroda ista, da se ne deli po nacionalnosti, tako da je takva ideja zahtevala zajednički hram koji bi predstavio istoriju naših naroda - rekao je Vesić.
Naveo je da je kralj Aleksandar Karađorđević, kao veliki Meštrovićev prijatelj, podržavao tu ideju, te da je posle Prvog svetskog rata čak postojala ideja da se Vidovdanski hram izgradi u Beogradu.
Kako je dodao, velika borba se vodila 20-ih i 30-ih godina prošlog veka da li će biti izgrađen Svetosavski hram kao pravoslavni hram koji samo predstavlja Srbe ili Vidovdanski hram koji bi predstavljao novu ideologiju integralnog jugoslovenstva.
- Slučajno ili ne, tek posle smrti kralja Aleksandra 1934. godine, godinu dana kasnije, 1935. godine, počeo je da se gradi Svetosavski hram, ali u svakom slučaju ostale su nam skulpture Meštrovića koje su zaista divne - dodao je Vesić.
On je pozvao sve Beograđane da posete izložbu posvećenu Meštrovićevom stvaralaštvu jer je, istakao je, jedinstvena i na poseban način govori o našoj istoriji.
Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković je podsetila da je ta izložba otvorena 17. decembra i da će trajati do drugog februara.
- Bilo nam je veoma stalo da predstavimo deo Meštrovićevog stvaralaštva - rekla je ona i dodala da je maketa Vidovdanskog hrama pozajmljena iz Narodnog muzeja u Kruševcu.
Navela je da je raduje što su predstavnici Skupštine grada Beograda imali priliku da, osim ove izložbe, obiđu i stalnu postavku Narodnog muzeja.
