Bahati komšija koji se parkira na vašem privatnom posedu i blokira vam prolaz deluje kao nerešiv problem jer nije nadležnost ni "Parking servisa", ni MUP, ni komunalne milicije, a jedini način da se taj problem reši je sudski proces, koji traje mesecima i košta više od 19.000 dinara, objašnjavaju sagovornici Kurira.

Naime, medijima se u subotu obratila A. M. iz Zemuna, koja je rekla da je taj dan već četvrti u nizu kako se bahati komšija parkira tako da blokira ulaz u dvorište i ostalim stanari ne dozvoljava da prođu kolima.

Obraćala se MUP, saobraćajnim inspekcijama, "Parking servisu" - i odgovor je svuda bio isti - niko od njih za to nije nadležan. Potom nam se javila i čitateljka M. N., koja istu bitku bije sa rođakom koji se parkira u njenom dvorištu i blokira joj prolaz.

Išli smo u komunalnu inspekciju, kažu da nisu nadležni i da idemo u policiju. Odemo kod njih, kažu nisu nadležni, morate sudski, tužite ga. I tako mi od nerviranja, umesto u sud, idemo u Hitnu. Zar nije osnovno pravilo Zakona o bezbednosti saobraćaja da omogući kolski ulaz u dvorište i nesmetano kretanje pešaka (kako bi vatrogasci ušli u toku noći) - požalila se M. N., zatraživši savet.

Advokat Marko Zdjelar objašnjava da se Zakon o bezbednosti saobraćaja primenjuje samo na javnim površinama, te niko osim suda ne može da deluje kada je u pitanju parkiranje na privatnim posedima, što su uglavnom okućnice i prolazi ka dvorištima. Navodi da pojedinac sa ovakvim problemom mora da podnese tužbu za smetanje državine, kojom će tražiti da se osobi zabrani parkiranje na tom mestu.

Kad sud donese rešenje, osobi koja se parkirala naložiće da u roku od 48 sati pomeri auto. Cena pokretanja takvog postupka je 16.500 dinara, a taksa je 2.800 dinara. Kada bahati vozač izgubi spor, dužan je da osobi koja ga je tužila nadoknadi sve parnične troškove - rekao je on, ali i dodao da ovakvi procesi zbog sudskih rokova mogu da traju bar četiri meseca, ali i do godinu dana.

Zdjelar, međutim, napominje da u izuzetnim slučajevima, kada postoji neka neposredna opasnost, vlasnik zemljišta može da pomeri tuđe vozilo i tada se pozove na pravo na samopomoć, propisano Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Samopomoć se koristi samo ako preti neposredna šteta, ukoliko, na primer, izbije požar. To je za slučajeve kada mora da prođu Hitna pomoć, vatrogasci, kada je neko ugrožen - kaže Zdjelar.

Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, saglasan je sa kolegom, ali smatra da bi promenom određenih procedura trebalo omogućiti građanima da ovaj problem lakše i brže reše:

"Parking servisu" bi, recimo, trebalo omogućiti da u određenim slučajevima na zahtev građana pomeraju vozila i sa privatnog poseda, jer sada to smeju samo sa javnih površina. Uklanjanje vozila bi u tom slučaju trebalo da ide o trošku građana koji zahteva tu uslugu, što bi mu se ipak više isplatilo od sudskog procesa.