Biljana je bila jedno od najlepših lica sedamdesetih godina. Njoj su bili posvećeni najlepši stihovi legendarne "Riblje čorbe". Sedamdesetih godina bila je jedna od najtraženijih manekenki, devojaka koje su u Jugoslaviji radile punom parom - tada nije bilo puno njih koje su snimale reklame i radile revije, pa je Biljana Nevajda Šević bila tada jako zaposlena.

U međuvremenu je život promenila, okrenula se poslu ugledne galeristkinje, postala srećno udata majka, danas i baka. U svet manekenstva ušla je zbog svoje visine, pre toga bavila se gimnastikom, a onda je 1968. godine definitivno otišla u svet lepote. Inspirisala je i neke od kreacija za Kristiana Diora, a na prostoru bivše države putovala je nekoliko puta mesečno. U Sloveniji ke smo,oča trideset reklama, a u Dubrovnik je putovala i do pet puta mesečno.

Svet poznatih i slavih doveo ju je i do Bore Đorđevića. U redakciji tadašnjeg časopisa "Nada" bilo je veče posvećena ženama ambasadora, a na istoj je i Biljana bila gost. Prisetila se da su tada svirali Balašević i Bora.

Bora je prvi put video Biljanu dok je svirao "Lutku s naslovne strane". Prošlo je desetak dana, a Đorđević je bio u Splitu. Bila je i Biljana pa su se zapričali i roker je potpuno poludeo za lepom manekenkom.

Veza je, kako se priča, potrajala šest meseci, a Biljana je otkrila medijima da Bori nikad nije potpuno verovala, zbog čega je odlučila da ga ostavi. U tom se trenuku i zaljubila u drugog, pa je zbog toga napustila i Boru i Beograd. Odselila se u Sarajevo i život joj je otišao u nekom drugom pravcu, udala se i dobila dete.

Jedna od najlepših devojaka s Dedinja lomila je muška srca, a Bora joj je napisao čak tri pesme, od kojih je najpoznatija "Ostani đubre do kraja". Kada su se rastajali, stihove joj je i pročitao.

Bilo je veče. Zvoni telefon, javlja se Bora. Moli me da se nađemo "Pod lipom" da mi pročita pesmu koju mi je napisao. Spremim se i odem, kad tamo… Baš kao u pesmi: "Dok stojim za šankom delimično pijan, mrzeći pomalo i sebe i druge, ubija lagano konjak, cigarete’". Sednemo za sto i on mi onako u dahu, iz svoje čuvene sveske, u koju je pisao stihove, pročita: "Nisam od onih koji cvile, više te nemam i šta tu mogu, bar se nasmeši kada me vidiš, ostani đubre do kraja!" U prvi mah mi je to „đubre“ zvučalo pomalo grubo, ali kad sam shvatila da je to „đubre“ zapravo jedna opasna, fenomenalna osoba kojom je on očaran, a ona ga nemilosrdno ostavlja, definitivno mi se dopala pesma! Međutim, to je bilo sve. U tom trenutku nije izazvala nikakav potres u meni. Sećam se da sam čak bila ravnodušna i kada su tu stvar puštali na mojoj svadbi. Uopšte me nije doticala - rekla je Biljana gotovo 40 godina nakon što je pesma ugledala svetlost dana.

Autor: Pink.rs