Pevačica Dragana Šarić - Bebi Dol otvoreno je govorila o svom privatnom životu. Osim što se nije ostvarila u ulozi majke, ona je uspešno krčila sebi put u ljubavi, na sceni, umetnosti i obrazovanju.

- Nisam imala priliku da imam svoje dete, toliko sam radila i gotovo svakodnevno putovala, pa nisam imala vremena. Svakako, čak i da sam imala neku nesuglasicu sa partnerom sa kojim bih imala dete, mislim da bih se teško razvela jer sam jako osetljiva. Ali zato imam tri kumčeta kojima sam mama, tetka, strina. Imam Bogdana Popovića, koji ide u osnovnu školu i uči klavir, imam Jovana Popovića i Magdalenu Popović, koja ide na balet i dobila je ime po mojoj mami. To su naša dečica i ja sam zadužena za muziku, modu i štosove - rekla je Bebi, a o udaji za Amerikanca kaže:

- Moja nana koja se udala u ugovoreni brak iako je bila zaljubljena u prvog komšiju, uvek mi je govorila da se nikada ne plašim da ljubav neće doći. Molila me je da joj obećam da će partner doći šta god se dešavalo u životu. Svi su se začudili kad se pročulo da sam se udala. Roditelji mog supruga su poreklom iz Srbije, a upoznali su se u Holivudu. On je drugi put dolazio u Srbiju 1999. godine sa urnom svoje majke. Kako je sleteo na aerodrom, na slabom srpskom se objašnjavao sa carinikom da nosi urnu majke. U tom trenutku sirene su se oglasile i on se vratio u svoju zemlju. Bombe i sve i mi se sretnemo u dvorištu u centru Beograda. Dopao mi se prvi put kad sam ga videla, njegovi prsti i ruke. Otišla sam i desio mi se kvar na kompjuteru i drugarica je baš njega poslala. Pričali smo celu noć, a kompjuter nismo ni pipnuli - rekla je Bebi, a o učešću u rijalitiju ''Farma'' sada kaže:

- Mislila sam da idem na selo nedelju dana. Tamo sam otišla sa kompjuterom i telefonom, nisam imala pojma da će mi sve oduzeti na ulazu. Kad sam ušla, pitala sam ljude zašto tako sede, zašto ne idemo na kafu u kafić... Oni me tek gledaju u zabezeknu, mislili su da ih provociram, a ja ništa nisam shvatila.

BebI Dol je neko ko je mnogo proputovao, a na pitanje da li je dom pronašla negde van Srbije kaže:

- Više od svega na svetu volim da se vratim ovde. Strašno mi je žao što mi i dalje ne shvatamo koliko je naš život ovde lep i dobar. Ljudsko biće na svakoj tački na ovom svetu ima mogućnost da izabere u koji kutak će ići. Mi imamo život ispunjen običnim stvarima koje su zapadnom svetu postale nemoguće. U zapadnom svetu razgovor sa ljudima počinje i završava se iz neke tišine. Svaki put kad se vratim u svoj dom, sa koferima, kažem: "Mama, mi ovde živimo kao gospoda!". Nigde meni nije lepše nego u Srbiji.

Autor: M. K.