Toše Proeski je rođen 25. januara 1981. godine u Prilepu, u Severnoj Makedoniji. Ipak, njegovo Kruševo mu je ostalo u srcu zauvek. Kuća, porodica, divni ljudi, prijatelji, njegov pas, male kamene ulice, posebna atmosfera tog neobičnog mesta koje pomalo podseća na bajkoviti set nekog filma, visoko u brdima, blizu oblaka. Toše je proslavio Kruševo, Makedoniju, muziku, i bio primer ljudskosti, dobrote i plemenitosti. Mlad, a toliko mudar, svoj, drugačiji, poseban. Otišao je na današnji dan, među oblake iznad svog Kruševa. Ipak, Tošetova igra bez granica i dalje traje. Negde daleko, a opet, tako blizu svih nas. Blizu ljudi koji su voleli i poštovali njega i njegovu muziku, njegovu dobrotu, prisustvo, neposrednost i jedinstvenost. Imao je veliku karijeru, sjajne pesme, vanserijski talenat, neverovatnu slavu i nešto samo njegovo, specifično i autentično, što se možda i ne može rečima opisati. Neku svoju tajnu.

Toše ne pripada zaboravu. Sećanja na njega ne blede ni 13 godina posle njegove smrti. Svakog 16. oktobra, i ne samo tada, misli svih ljudi koji su ga voleli usmerene su ka Kruševu, ka njemu i njegovoj muzici. Kao i sve reči i sećanja njegovih kolega koje ga ne mogu zaboraviti.

Emocije su iste od prvog dana nesreće. Neverica i neprihvatanje činjenice da više nije na ovom svetu – osećaj koji i dalje nosimo cela Makedonija i ja. I dalje pevam njegove pesme i bol je prisutan u svakom stihu. Nekako, da bi mi bilo lakše, ubeđujem sebe da je živ i da će se jednog dana vratiti. Puno smo razgovarali dok je bio živ i mislim da pamtim sve njegove reči, kao da mi ih je juče rekao. Moje najbolnije sećanje je na noć pre nego što je umro, kad smo razgovarali telefonom. Kao da je predvideo da će otići i na kraju razgovora mi je rekao: „Vidimo se dvadeset prvog“, a zatim duga pauza, posle koje je tiho izgovorio: „Ako Bog da.“ Bog nam nije dao, i od tog trenutka kao da je vreme stalo - rekla je Elena Risteska.

Oktobar i njegov šesnaesti dan je obojen tugom otkad je naš Toše otišao zauvek. Glas koji je zvučao kao da dolazi sa neba, ostavio je iza sebe pesme koje nas podsećaju na vreme koje smo delili zajedno. Zato me danas njegove pesme bole i teško mi je da ih slušam, jer me bude iz sna dok „još uvijek sanjam da smo zajedno”, kao što je nekada za njega napisao Miroslav Rus. Suština Tošetovog postojanja je bila i ostala u tome da nas podseća da anđeli hodaju po zemlji i da je dobrodušnost osnova svakog ljudskog bića. Često zamišljam da je živ i kako bi sve bilo drugačije, lakše i lepše kada bi danas zajedno delili sve. Nedostaje… - rekla je Kaliopi.

Prošlo je 13 dugih godina bez Tošeta, i on svake godine nedostaje sve više. Prošle godine sam posetila Kruševo i njegovu porodicu, i bilo mi je sve jasno kad sam upoznala njegove roditelje. Od takve vrline i dobrote je potekao, da nije ni čudo što su ga svi nazivali anđelom. Zauvek će biti u mojim molitvama! - rekla je Jelena Tomašević.

Toše je bio i ostao nešto najlepše što se dogodilo Makedoniji. Spoj talenta, duhovnosti i ljudskosti. Primer svima nama, kakav čovek treba biti. Toliko jednostavan, a toliko mudrosti je nosio u sebi. On je za mene besmrtan. Njegova umetnost i talenat će živeti zauvek - rekla je Tamara Todevska.

Svaka godina nosi sve življe sjećanje na Tošu i osjećaj jedne velike nepravde života gdje se uvijek nameće pitanje: ”Zasto baš on?“ Bog ima svoje puteve, a mi, ljudi, svoje. U tako malo godina života Toše je bio netko tko je ostavio neizbrisiv trag na ovim prostorima. Mnogi to ne uspiju ni za života. Taknuo je mnoga srca i promjenio živote mnogih ljudi. Njegova publika ga voli zauvijek i pamti ga po najljepšem glasu, a ja ću ga uvijek pamtiti kao nekoga tko je bio najbolji. Bio je prekrasan dečko kojeg ste morali zavoljeti na prvu. Njegova karizma je bila posebna, topla i čista, i kao takvog ću ga se uvijek sjećati - rekla je Nina Badrić.

Bio je sjajan momak, neverovatnog glasa i posebne harizme. Njegova karijera je išla putem svetske slave. Bog mu je podario talenat za koji mislim da još dugo neće biti prevaziđen. Nikada ga nećemo zaboraviti! - rekao je Sergej Ćetković.

Prestala sam da brojim godine jer i dalje ne mogu da verujem da nije tu, da nije sa nama, da nam ne peva, i uvek ponavljam da nemam drugog objašnjenja što je on tako rano otišao na nebo, osim da ga je Bog uzeo da mu peva, jer Toše nije pevao samo kad je spavao. Bio je jedinstven u svakom smislu te reči. Nedostaje, nedostajaće, i dokle god pričamo o njemu, on će biti tu, među nama. Živeće! Sama pomisao na njega i uspomena na njega će čuvati njegovo ime od zaborava, kao i njegova muzika koju nam je ostavio u amanet - rekla je Tijana Dapčević.

Autor: Pink.rs