Princeza Dajana preminula je 31. avgusta 1997. godine, posle saobraćajne nesreće u tunelu Pont de l’Alma. Princ Čarls, čim je saznao šta se dogodilo, organizovao je let za Pariz zajedno sa njenim sestrama Sarom i Džejn.

Nekadašnji vozač, Kolin Tebat, otkrio je nedavno za tamošnje medije kako su prošli prvi sati posle tužne vesti, nakon što je istakao kako sumnja da „bi možda i danas bila živa, da se vratila u Britaniju kad je to bilo u planu”.

Prema njegovim rečima, Čarls je proveo 15 minuta u sobi u kojoj je bilo Dajanino telo. Molio se zajedno sa princezinim sestrama i dva sveštenika. Suze nije uspeo da zadrži.

- Čarls mi se zahvalio tada i bio je veoma, veoma dirnut. Da, video sam suze - ispričao je svojevremeno sveštenik.

Zatim, pouzdani vozač prisetio se kako su se brojni paparaco fotografi popeli na krovove obližnjih zgrada, jer je soba u kojoj je bilo Dajanino telo imala velike prozore bez zavesa, koje je on zatim zahtevao da se ipak nekako postave. Pitao je, takođe, zašto je nisu odveli u mrtvačnicu, te mu je bilo rečeno da je Bakingemska palata zahtevala da se ništa ne dira dok ne stignu kraljevski pogrebnici.

Nakon toga, tražio je da uključi klimu.

– Kada sam ih priključio (klima uređaje) i okrenuo se ka njoj, na trenutak sam pomislio da je još uvek živa. Jer joj se kosa pomerala. Samo na sekund, srce mi je stalo i morao sam da se okrenem prema zidu – priznao je Kolin, piše „Dejli mejl”:

- Zaista je delovalo kao da je moja dama još uvek živa. Sabrao sam se brzo. Naravno da nije bila, samo je vazduh pomerao kosu… To mi je bilo nagore. I ostalo je, pored smrti majke i oca.

Kasnije popodne, na dan njene smrti, pored Kolina, generalni konzul Kit Mos, negovateljica, Dajanin batler Paol Barel, sveštenik i policijski stražari bili su jedini ljudi u njenoj sobi, a veliki broj zvaničnika krenuo je put bolnice.

Kovčeg je odnesen u mrtvačka kola oko 18.35, pa je zatim i prebačen u avion.

– Dok smo se vozili ulicama Pariza, svi su aplaudirali. Bilo je neverovatno. Veoma, veoma dirljivo – prisećao se nekadašnji vozač.

Autor: N.V.