Glumac Boris Maćešić bio je veoma blizak sa legendarnim Tomom Zdravkovićem, o čemu svedoči i slika sa sahrane barda narodne muzike, koja se ponovo proširila društvenim mrežama ovih dana, povodom 30 godina od njegove smrti. Uz Marinka Rokvića, Boru Drljaču, Borisava Zorića Ličanina i druge Tomine kolege i prijatelje, kovčeg je nosio upravo Maćešić.

Godinama, još od "Kluba narodnjaka" na Sajmu, bio sam blizak sa Tomom. Bili smo kućni prijatelji. Mene je zvao Dado, a moju majku Sofiju, s kojom je radio pesme, Babaroga. On je čovek koji je imao veliku dušu - priča Boris.

Čuvena je priča da je tokom sahrane Tome Zdravkovića fijukao vetar, lomio granje i da se sve odjednom smirilo, čim je ispraćaj završen.

- Kad smo izlazili iz kapele, strašan vetar je počeo. Neki su komentarisali da je to kao kovitlac koji se igrao sa njegovim životom. Kao slika kad iz njegove duše izlaze sve one pesme, ona dobrota. To se isto nekoliko puta dogodilo kod nekih drugih ljudi. Kad taj vetar isprati nekoga, to je neko verovanje u koje i ja verujem.

Podsetimo, od Tome Zdravkovića na Centralnom groblju u Beogradu, u sredu 2. oktobra 1991. godine, oprostilo se nekoliko hiljada zanemelih građana, kolega pevača i kompozitora, glumaca, režisera, novinara...

Sahranu je pratilo strašno nevreme. U trenutku kada je kovčeg stavljen u auto i kada je povorka iz kapele krenula ka Tominom poslednjem počivalištu, počela je strahovita oluja, toliko jaka da je iz korena iščupala jednu brezu, koja je pala i preprečila put ka grobu. Kada je kovčeg spuštan u raku, nakon oproštajnog govora Zorana Kalezića, dunuo je vetar orkanske jačine, naglo se smračilo i jablanovi u blizini su počeli da se povijaju nad rakom, a kanonada kestenova je počela da dobuje po kovčegu, stvarajući čudnu, uznemirujuću muziku. Kada je spušten, sve je stalo. Toma je ispraćen uz pesmu "Tiho noći".

Autor: pink.rs