Pevačica Silvana Armenulić do dana današnjeg važi za jednu od najfatalnijih pevačica koju je ovaj region imao, a svojim pesmama dirala je u dušu. Iako je imala puno udvarača, njeno srce uspeo je da osvoji samo jedan muškarac, koji je postao njen muž i otac njene ćerke.

Radmilo Armenulić, teniski trener, ispričao je kako je izgledao njegov život sa Silvanom, ali i najteže trenutke koje je preživeo kada je poginula, što se dogodilo na današnji dan, pre 45 godina. Ljubav između Silvane i Radmila rodila se u hotelu "Grand", a kako kaže Radmilo, to je bila ljubav na prvi pogled.

Rano sam se oženio prvi put. Bilo je to 1962. godine. Silvana je nesrećno nastradala 1976. godine, pa sam se posle 13 godina ponovo oženio, i to Mirom, koju sam dugo poznavao. Silvanu sam upoznao u hotelu "Grand", tamo je pevala. Jedan moj prijatelj, nažalost pokojni, Koča, čija je žena isto pevala, bio navalio: "Ajde da odemo u ‘Grand’, ajde da odemo!" I odemo. Silvana je pevala neku pesmu i ja sam joj rekao da ne peva dobro i da ja znam reči. Zapisao sam joj reči i sećam se da je posle pevala baš onako kako sam joj napisao. To je, takoreći, bila ljubav na prvi pogled. Ona se u to vreme zabavljala sa jednim apotekarom, ubrzo su raskinuli i mi smo krenuli. Venčali smo se, ja sam otišao u Nemačku, tada mi se rodila i ćerka, pa su njih dve dolazile kod mene. Silvana je u to vreme postala mnogo popularna, posle serije "Ljubav na seoski način" - ističe Radmilo.

Venčali su se 26. oktobra 1961. godine bez znanja njegovih roditelja, jer se on plašio da je neće prihvatiti. Svakako, najtragičniji trenutak u životu bio mu je kada ju je izgubio.

Vraćala se iz Aleksandrovca i u jednom trenutku ju je zabolela glava. Pevala je tamo u nekoj kafani i udarila glavom u neki šiljak, pa se s Miodragom Jašarevićem promenila u Kolarima i on je seo za volan. Da li je pao u šećernu komu ili je zaspao, šta se desilo, to se ne zna ni dan-danas. On inače nije vozio brzo, a tada se valjda oslonio na gas i direktno su udarili u kamion. Na mestu su ostali mrtvi on, Silvana i njena sestra Mirjana, koja je bila u drugom stanju. I to je cela priča - dodaje on.

Iako je patnja zbog gubitka žene još uvek tu, Armenulić je otkrio da ima i puno razloga za sreću otkrivajući koji su najsrećniji trenuci njegovog života.

Što se tiče velikih životnih radosti, kad me već pitate, velika je, naravno, bila rođenje moje ćerke, svi u porodici su se radovali, nema tu šta. Pa onda rođenje unuka. E, a najveća teniska radost je kad smo dobili Francuze u Beogradu 1985. godine, jer su oni bili izraziti favoriti sa tri igrača iz top deset. To niko nije verovao, bila je stvarno ogromna radost. Ma, svi uspesi su me radovali! Kad mi kažu da se u porazu uči… To… Ma… Ja poraze nisam podnosio. Mnogi neće da priznaju da je tako - zaključio je Armenulić.

Autor: P.R.