- Danas imam 29 goidna, sa svojih 17 godina sam saznao da sam zaražen virusom HIV-a. Tada sam jedino znao da ću da ću kroz par godina biti mrta - rekao je za Pink.rs mladić koji nas je zamolio da njegov identitet ne otkrivamo javnosti, jer se kako kaže i dalje plaši da će biti odbačen od dragih ljudi i porodice.

Kako nam je on rekao, te davne 2008. godine nije znao mnogo o HIV virusu, sem da mu egzistencija visi o koncu.

- Bilo je to jedno besplatno testiranje, mislim na Trgu Republike. Plaćali su 1.000 dinara ljudima da obave testiranje - rekao nam je naš sagovrnik i dodao da se ne bi ni testirao da nije bilo novčane nadoknade.

Objasnio nam je da mu je posle prvobitnog šoka, suza i jecaja, medicinska sestra objasnila gde treba da ode i kome da da obrati za dalje.

- Istina je da sam mislio da je smak sveta, ali sam već posle sedam dana dobio terpaju za lečenje zbog koje mogu da živim kao i svako drugi - objašnava on i dodaje da je inače ''papreno skupa'' terapija u Srbiji bepslatna.

Objasnio je još da lekovi, koliko god da su napredni i novih generacija sa sobom nose rizik po rad drugih organa u telu, posebno na jetru, sa godinama i na srce, a mogu izazvati i dijabetes.

Prezir i odbacivanje

- Iskreno, ja jesam srećan što mogu da živim i dalje kao i pre. Ponekad zaboravim na HIV, ali ga se svakog dana setim. Terapiju moram da uzimam svakodnevno kako bi virus bio pod kontrolom - navodi on i dodaje da on ne može nikoga da zarazi, čak i da hoće, sve dok pije lekove.

Ipak, njegov život se promenio. Kako nam kaže, kod nekih prijatelj, kojima je rekao svoj status, naišao je na prezir i odbacivanje.

- Doživeo sam da me se ljudi boje i klone me se. Rekao sam mom najboljem drugu, i to je nekako stiglo do mog posla. Verujte mi to je bio pakao - rekao nam je pomalo drhtavim glasom i objasnio da su kolege brisale kvaku koju bi dotakao, odvajali čaše od njegovih, pa čak nisu hteli da sede na istoj stolici kao i on.

Primoran da napusti firmu u kojoj je bio zaposlen

Pitali smo ga i da nam kaže kako su se prema njemu ophodili lekari, na šta nam je rekao da su na klinici u kojoj redovno ide na preglede, i gde uzima recepte za lekove vrlo ljubazni, kako sestre tako i lekari.

- Vrlo su profesionalni, ljubazni i pristupačni. Lekari su me savetovali, tešili, i bodrili. Oni su mi nekada bili kao mama i tata - kaže nam mladić, ali dodaje da je i od stručnjaka naišao na osudu.

Jednom prilikom je morao da se podvrgne hirurškom zahvatu, koji je sticajem okolnosti zahtevao njegov ostanak u bolnici.

- Priznajem da sam se odlučio da odem u privatnu kliniku i tu obavim operaciju, jer sam čuo razne glasine o postupanjima prme HIV pozitivnim osobama u nekim drugim bolnicama. Ali se eto ispostavilo da sam kod privatnika naišao na strašnu osudu, uvrede i odbijanje - naveo je naš sagovornik.

Najveću utehu pored porodice dali su mu lekari

Međutim, da nisu svi dovoljno osvešćeni kada je ova bolest u pitanju kaže za pink.rs L.K. (40), a koji je svojim poslovođama rekao da boluje od HIV-a i ubrzo je ostao bez posla.

- Predrasuda je da su HIV pozitivne osobe samo gej ljudi i ovisnici o narkoticima. Nikada nisam eksperimentisao kada je u pitanju seksualni život, a narkotike nikada nisam čak ni probao, a ipak se desilo - rekao nam se L.K.

Devojka koja mu je prenela HIV nije bila promiskuitetna, ali ga je ipak jedna loša veza koštala zdravlja, kako kaže.

Ne krivim je. U početku sam osećao očaj i bes, ali me vremenom to prošlo. Moj život se promenio iz korena – priča on.

- Jednom sam otišao sam kod privatnog stomatologa da popravim zub. Mogao sam da prećutim da sam HIV pozitivan, ali to nikada ne bih uradio. Saopštio sam doktoru svoju dijagnozu i on me bukvalno izbacio napolje, kao da sam smeće - kaže razočarano L.K.

- To me mnogo zabolelo. Niko od nas ne želi da bude bolestan, a ljudi osećaju strah jer nisu dovoljno edukovani o HIV-u. Ne mogu ja da zarazim nekoga pogledom ili dodirom – priča L.K.