Skoro neverovatna delovala je vest da je teretni voz koji je učestvovao u stravičnoj saobraćajnoj nesreći kod Šapca, u kojoj je poginuo bračni par, a dva deteta povređena, osam sati kasnije udario u putnički automobil lozničkih registarskih oznaka! Ovog puta sa drugim mašinovođom i, srećom, bez povređenih!
Reč samo na prvi pogled o neverovatnoj slučajnosti pošto se godišnje na srpskim prugama dogodi više od 200 železničkih nesreća, a prema dostupnim podacima pogine nekoliko desetina ljudi.
Tokom svog radnog veka mašinovođe pregaze u proseku 10 ljudi, najčešće samoubica. Neslavni rekorder među njima, kako se pisalo po medijima pre pet-šest godina, otišao je u penziju, a pred njegov voz se bacilo njih 30-tak!
Mašinovođa S.R. je svojevremeno ispričao za medije da u „Železnicama“ na prste jedne ruke mogu da se nabroje oni koji tokom svog radnog veka nisu imali bar jedan incident.
- Ja sam imao, kako mi to kažemo, čak sedam „gaženja“. Uglavnom su u pitanju bile samoubice, ali se nesreće ponekad dešavaju i zbog nepažnje ljudi - naveo je S.R.
O svojim neprijatnim iskustvima mašinovođe često razgovaraju među sobom. To je, između ostalog, način da olakšaju dušu jer ružne scene, ma koliko se oni trudili da ih zaborave, ostaju duboko urezane u njihova sećanja.
- Meni se gaženje prvi put desilo davne devedeset i neke godine u Jagodini. Upravljao sam brzim vozom 310 na liniji Sofija - Beograd. Na izlasku iz stanice, nekih dvesta metara od mene mladić je samo iskočio i legao na šine. Počeo sam odmah da kočim, ali tada sam već išao brzinom od 100 kilometara na sat. Uspeo sam da smanjim na 80 kada sam ga udario. Voz se zaustavio na oko 600-700 metara od njega - rekao je tada S.R.
To je bio pravi šok za mašinovođu.
Bilo je strašno. Bio sam vrlo uzrujan i pritisak mi je skočio. Prolazila mi je čitava ta scena kroz glavu iznova. To su užasne stvari, posebno kad znate da tu ništa niste mogli da uradite. Ja sam od starijih kolega naučio da u takvim situacijama treba da pozovem nadležne i da, ako je ikako moguće, izbegnem pogled na stradalog jer to ostaje duboko u sećanju. I ovako ostaje ožiljak za ceo život, sećate se slike pre udarca i zvuka udarca. Noćima posle toga nisam spavao"
On je objasnio "da voz nije kao automobil, da ne može da skrene niti da se naglo zaustavi". Zaustavni put voza u normalnim okolnostima je od 700 do 1.000 metara, dok se s naglim kočenjem najbrže može stati na 500 metara.
- Oni vam istrče na 100 do 150 metara ispred vas, stanu ili legnu na kolosek. I odmah znate o čemu se radi i da je to kraj. Okrenete glavu na drugu stranu da to ne gledate i počnete brzo da kočite. To je sve što u tim situacijama možete da uradite - ispričao je S.R.
