Iako aerozagađenje i pandemija korona virusa nemaju nikakvu uzročnu-posledičnu vezu, jasno je da su u slučaju povećanog aerozagađenja, kojeg Srbiju tek očekuje kada se zahukta grejna sezona, da su najugroženije one kategorije stanovništva koje inače treba da se najviše paze infekcije korona virusa.Pored toga, istraživači Harvardske škole za javno zdravlje iz Bostona su još u aprilu, tokom prvog talasa pandemije, otkrili da povećanje od samo jednog mikrograma po metru kubnom PM čestica utiče na porast smrtnosi od virusa korona za čak 15 odsto.

I SZO upozorava

Baš kao što se upozorava na susret korone i sezonskog gripa, isto je tako važno pratiti period u kojem nas pored virusa, očekuje i zagađenje vazduha.Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je u junu ove godine da visok stepen zagađenja vazduha može da bude faktor rizika kod teških slučajeva obolelih od korona virusa, te i da povećava i rizik od umiranja. Ističe se i da su posebno na udaru hronični bolesnici.

- Srećom, veliki broj mera koje se odnose na suzbijanje zaraze korona virusom, odnosi se i na slučajeve ponašanja prilikom ekstremnih vrednosti aerozagađenja, kakve smo već imali tokom prošle zime - kaže za "Blic" onkolog dr Zoran Živković, predsednik Saveta za zdravlje u Valjevu, gradu koji je jedan od najpogođenijih aerozagađenjem, a ovog proleća je bio i jedno od žarišta epidemije.

Jedina razlika je, dodaje, u vrstama zaštitnih maski koje se nose. Hirurške maske, na žalost, nisu zaštita od aerozagađenja, već isključivo “nano” maske koje su jedina efikasna zaštita u slučajevima kada je vazduh prekomerno zagađen i kada su u njemu koncentracije suspendovanih PM čestica daleko iznad graničnih vrednosti.

- Sve ostale mere koje važe kao zaštita od korona virusa za ugrožene kategorije, kao što su stare osobe i hronično bolesnici, dakle, ostanak u kućama, provetravanje prostorija i izbegavanje gužvi, važe i za aerozagađenje – objašnjava dr Živković.

Što se tiče “nevidljivog ubice” iz vazduha, PM čestica, njih je Svetska zdravstvena organizacija označila odgovornim za smrt 3.600 osoba svake godine u Srbiji.Prema podacima SZO, povećan rizik od nastanka karcinoma i sterilitet samo su neke od dokazanih posledica zagađenja životne sredine, a na udaru štetnih materija su bubrezi, jetra, creva i pluća.

Bolesti pluća, srčani i moždani udar

Koliko u doba korone zagađenje vazduha tek treba da nas plaši, najbolje govore podaci o tome koliko su PM-10 i PM-2,5 opasne čestice.

- U slučaju udisanja suspendovanih čestica PM-10 i PM-2,5 koje predstavljaju lebdeću prašinu manju od 10, odnosno, 2,5 mikrometra, skraćuju se dah, pa se srce napreže da bi kompenzovalo smanjeni unos kiseonika i pri tom se iscrpljuje. Na taj način, pored razboljevanja pluća, ove čestice dovode i do srčanog ili moždanog udara – objašnjava dr Zoran Živković.

Suspendovane PM čestice su smeša dima, čađi, prašine i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a nastaju kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije.Dozvoljena vrednost tih čestica u vazduhu iznosi 50 mikrograma po kubnom metru, a ta vrednost, kako pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine, čak u pet gradova traje duže od 100 dana godišnje: Pančevo (157), Užice (122), Valjevo (114), Kraljevo (106) i Kragujevac (101).

Po poslednjem izveštaju Agencije, koja od 2010. godine meri i evidentira kvalitet vazduha u Srbiji, dominantan udeo emisija suspendovanih čestica poticao je iz toplana snage manje od 50 megavata i individualnih ložišta, i to 57 odsto.Iz sektora industrije i poljoprivrede bez stočarstva došlo je 13, odnosno 10 odsto ovih čestica, dok je drumski saobraćaj emitovao šest odsto ukupnih emisija suspendovanih čestica.