U međunarodnom projektu "Hirurgija u vreme kovid pandemije", u koji su uključene 124 zemlje, Srbija je pokazala neuporedivo bolje rezultate od mnogo bogatijih država - i po broju pacijenata operisanih tokom epidemije u odnosu na broj stanovnika "izbila" na visoko četvrto mesto: odmah iza Velike Britanije, Španije i Austrije, ostavljajući iza sebe svetske sile kao što su SAD, Nemačka, Francuska...
U nekoliko studija u okviru ovog projekta uključeno je ukupno 33.000 pacijenata, od kojih 915 iz Srbije, pa smo i po tom kriterijumu među 25 zemalja u svetu. Učešće u ovom projektu dobili smo zahvaljujući profesoru dr Dejanu Radenkoviću iz Klinike za digestivnu hirurgiju KCS i njegovom rejtingu u svetu hirurgije, kao članu Američkog koledža hirurga, evropskih i svetskih komiteta za jetru i pankreas i predsedniku Srpskog pankreasnog kluba.
- Ovo je nastavak saradnje sa najprestižnijim hirurškim centrima u svetu, koja je sada, zbog izmenjenih okolnosti u uslovima pandemije kovida 19, maksimalno ubrzana i proširena - kaže prof. Radenković, koji se usavršavao u Engleskoj, Nemačkoj i Americi.
- Inicijativa je potekla iz Birmingema, ali ovako dobre rezultate teško bismo postigli da se nisu uključile kolege iz svih hirurških oblasti iz 25 centara u Srbiji. U ovaj projekat su uključene kolege iz svih oblasti koje se bave hirurškim lečenjem: neurohirurgija, endokrina, vaskularna i kardio hirurgija, kompletna digestivna hirurgija i hirurške klinike.
Već su sumirani i prvi rezultati, koji će pomoći da hirurgija u vreme kovida bude što bezbednija.
Na osnovu analize prvih 2.128 pacijenata operisanih na početku pandemije, od 1. marta do 15. aprila, pokazalo se da su se postoperativne plućne komplikacije javile kod 50 odsto operisanih koji su imali kovid 19 neposredno pre ili nakon hirurškog zahvata.
Foto: Pixabay.com
- To je čak pet puta više ispoljenih komplikacija, kojih u redovnim okolnostima, van epidemije, ima oko 10 odsto - kaže prof. Radenković.
Zato je i smrtnost ovih pacijenata veća. Sve to dovelo je do zaključka da bi razlozi za operativno lečenje tokom pandemije trebalo da budu znatno suženi i to posebno kod muškaraca starijih od 70 godina, jer su oni i po polu, i po godištu, u većem riziku od komplikacija infekcije virusom korona. Zato bi trebalo razmotriti odlaganje operacija koje nisu hitne, i maksimalno primenjivati neoperativno lečenje kako bi se izbegla ili odložila hirurška intervencija.
Borba po NOVIM PRAVILIMA
Srbija je kroz ovaj projekat, zahvaljujući velikom broju kolega hirurga, ali i anesteziologa koji su sve vreme angažovani na najtežim poslovima u kovid-centrima, i podršci Ministarstva zdravlja, još jednom pokazala da se naš zdravstveni sistem u uslovima pandemije veoma dobro prilagodio - kaže prof. Dejan Radenković. - Nismo čudotvorci, borimo se po novim pravilima igre i zato nam trebaju podaci na velikom uzorku operisanih, do kojih dolazimo kroz ovaj međunarodni projekat. Jedan od njegovih rezultata biće i hirurški vodiči, a naša zemlja će zahvaljujući ovako respektabilnoj studiji biti jedna od prvih koji će ih dobiti, i nadamo se i njima prilagoditi hirurško lečenje pacijenata.
Operacije bi, potvrđeno je tokom studije, trebalo odlagati za bar četiri nedelje od poslednjeg negativnog PCR testa na virus korona, što je u našoj praksi već usvojeno. Mnogi hirurški zahvati su u svetu odlagani, ali iz drugih razloga, pa se procenjuje da je u prva tri meseca pandemije odloženo najmanje 28 miliona operacija.
Treća studija u okviru ovog projekta, koja se bavila promenama u hirurškoj praksi i uticajem SARS-KoV-2 na smrtnost nakon operacije karcinoma, pokazala je da je smrtnost veća nego pre pandemije, ali su hirurške komplikacije bile ređe, najverovatnije zbog pažljivog odabira pacijenata. To upućuje da hirurzi moraju veoma pažljivo da donose odluke o operaciji onkoloških pacijenata na osnovu procene pretpostavljenog rizika u vezi sa opštim stanjem pacijenta, ali u uslovima pandemije i organizacionog rizika za svaku instituciju ponaosob.
Profesor Radenković, koji se najviše bavi hirurškim lečenjem bolesti pankreasa, kaže da su operacije na ovom organu možda i najkompleksnije od svih operacija u trbuhu:
- Zato odabir pacijenata kod kojih će ove procedure biti sprovedene mora biti izuzetno pažljiv - objašnjava on.
Podaci za našu zemlju pokazuju da je kod operisanih tokom pandemije koji nisu imali infekciju koronom, ni neposredno pre, ni posle operacije, stopa smrtnosti bila ista ili neznatno manja nego pre epidemije kovida. Ali, kod pacijenata koji su imali kovid, smrtnost je bila neuporedivo veća nego inače.
- To se posebno odnosilo na pacijente koji su lečeni hirurški zbog akutnog pankereatitisa i čije lečenje traje tri do četiri meseca. Usled opšte oslabljenosti organizma, dugotrajne vezanosti za krevet i borbe sa teškom bolešću, kovid za njih predstavlja poseban rizik - objašnjava profesor Radenković.
