Beogradsko podzemlje devedesetih godina krilo je mnoge tajne. Mnoge od njih ni dan danas nisu razjašnjene i otkrivene, a jedna od njih svakako jeste i pitanje koje se postavlja već 30 godina, ko je ubio Branislava Matića Belog?
Ubijen je na kućnom pragu 4. avgusta 1991. godine, a napadači su pobegli u belom mercedesu, zelenom fordu ili belom golfu, zvanične su verzije ovog događaja.
Branislav Matić Beli rođen je 1952. u Beogradu. Sa svega 12 godina, u crkvi na Voždovcu upoznaje Đorđa Božovića Gišku, i od tog trenutka njih dvojica postaju nerazdvojni drugari. Kad je već stekao neko ime, Beli odlazi u zapadnu Evropu, i od tada se godinama o njemu ništa nije čulo, sve do njegovog povratka u Beograd 1981. godine.
Kružile su priče kako je prvi novac u Evropi stekao preprodajom bonova za gorivo, a govorilo se i da je vlasnik jednog od najvećeg auto otpada u Amsterdamu. Bilo kako bilo, kada je reč o njegovom poslu u Srbiji, pričalo se da je vlasnik najmanje 70 auto otpada u našoj zemlji preko kojih je prao automobile ukradene iz inostranstva, ali i novac. Ipak, policija nikada nije pronašla ni jedan dokaz koji bi to potvrdio. Štaviše, za Belog važi da je samo jednom bio u zatvoru jer je zapalio stan taksisti koji mu je silovao devojku, i za to dobio kaznu od šest meseci.
Srpska garda
Krajem osamdesetih godina prošlog veka, Branislav Matić Beli je podržavao politiku tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića, a njegova podrška je išla toliko daleko da je čak poklonio 10.000 maraka Zajmu za preporod Srbije.
Ipak, na samom početku devedesetih, Beli postaje jedan od najglasnijih protivnika vladajučeg režima, i postaje glavni finansijer Srpskog pokreta obnove (SPO) koju je osnovao Vuk Drašković. Zapravo je na velikim protestima 9. marta, bio uz Draškovića, Gišku, Aleksandra Kneževića Kneleta i Jovana Otaševića.
4. juna 1991. godine, zejdno sa najboljim drugom Giškom, Beli osniva Srpsku gardu, paravojnu formaciju kojojm je upravljao SPO. Prema nezvaničnim podacima, kroz jedinicu je prošlo čak 40.000 ljudi, a delovala je u ratnim sukobima u Hrvatskoj i BiH. Jedinica nije potrajala dugo, pa se raspala početkom 1992. godine. Pred smrt, postoje određene priče, Beli je dobijao upozorenja da rasformira jedinicu, što on nije učinio. Spomnjilao se da im je jedan tadašnji funkcioner poslao poruku: “Neće mi oni praviti Spartu u srcu Beograda“.
Giškin oproštaj koji se i danas prepričava
Sahrani Branislava Matića Belog prisustvovalo je mnogo ljudi, među kojima je bio i predsednik SPO Vuk Drašković koji je i kovčeg nosio, kao i njegov nerazdvojni drug Đorđe Božović Giška. Upravo on imao je emotivan govor na sahrani svog druga, koji se neretko i danas prepričava: Osveta, braćo sledi osveta za ovo, ovo ne može da prođe ovako. Ja od danas puštam bradu, bradu ću, braćo obrijati kada Srbija bude prethodno pobedila rat i kada je budem brijao krvlju njegovih dželata. Ja sam već preksinoć razmišljao da ubijem 10 dušmana i 10 njegovih dželat, nisam hteo, jer ubio bih Srbiju", rekao je tada.
Rafalna paljba na kućnom pragu
Vraćajući se sa smotre Srpske garde u Takovu 4. avgusta 1991. godine, Beli je došao do svoje adrese na Voždovcu. Iz automobila je prvo izašla njegova supruga, zatim komšinica sa dvoje dece i potom Giškina devojka. Nakon nje, iz automobila je izašao Beli, kada je na njega otvorena vatra.
Ono što je poznato jeste da su napadači pucali iz belog kompija, u kome su Belog čekali, a zatim otišli automobilom za koji se i dalje ne zna sa sigurnošću koji je i koje boje bio. Policija je na licu mesta izbrojala 27 čaura.
Prijatelji Branislava Matiće Belog u kasnijim ispovestima tvrdili su, da se nekoliko nedelja posle njegove smrti, kog njih na Voždovcu pojavio mladi inspektor Rade Avramovski koji ih je uveravao da će slučaj biti brzo rešen, ali kad je na tadašnji kafić “Bananas” bačena bomba od čijih posledica je taj inspektor stradao , postalo im je jasno da neko krupan stoji iza svega.
