Naučnici širom sveta ukazuju na imunitet skriven u T-ćelijama koji bi mogao biti ključ u borbi protiv kovida. Otkriveno je da su oni koji su bili negativni na antitela, bili pozitivni na T-ćelije koje su u stanju da identifikuju virus i izbore se protiv njega.
Nije neophodno proveravati antitela nakon vakcinacije, jer se na taj način ne stvaraju gužve za one pacijente koji imaju akutne probleme i akutna dijagnostika im je neophodna, kaže za Pink dr Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije.
- Nije loše proveriti nivo antitela u smislu da li je iniciran odgovor. Vrednosti antitela ne ukazuju na nivo zaštite koju vakcina pruža, i ona su samo jedna od mera imuniteta, ali svakako ukazuju na to da je do odgovora došlo – kaže Gnjatović.
Posebno naglašava da nema potrebe ići od laboratorije do laboratorije i tražiti test na kojem ćemo biti pozitivni.
- Ako su vrednosti antitela niske ili na granici, taj podatak nema nikakav prognostički značaj i bolje je sačekati nekoliko nedelja pa još jednom uraditi analizu, nego da idemo od laboratorije do laboratorije u nadi da ćemo negde dobiti pozitivan nalaz – navodi doktorka.
Foto: TV Pink Printscreen
Kada je reč o testovima koji se nude u našim laboratorijama, Gnjatović kaže da su oni vrlo slični, da je reč o imunohemijskim metodama i da određuju IgG klasu antitela.
I dok smo mi zaokupljeni antitelima, naučnici širom sveta ukazuju na imunitet skriven u T-ćelijama koji bi mogao biti ključ u borbi protiv kovida. Otkriveno je da su oni koji su bili negativni na antitela, bili pozitivni na T-ćelije koje su u stanju da identifikuju virus i izbore se protiv njega.
- U toku je nacionalna studija koja će proveravati T-ćelijski imunitet i posebno kod osoba koje nisu razvile antitela, odnosno humoralni iminitet. Na osnovu ovih analiza dobićemo podatak o tome da li su ove T-ćelije prisutne – kaže Gnjatović. Očekuje se, dodaje, da svaka vakcina da, i humoralni odgovor (da stvori antitela), i da da T-ćelijski odgovor.
T-ćelijski imunitet se ne može proveriti u privatnim laboratorijima, kao antitela, jer metode u tom smislu nisu standardizovane.
- Provera T-ćelija zahteva vrlo zahtevnu metodu koja se radi danima i nije za primenu u široj populaciji - navodi Gnjatović.
Proveru antitela ne moramo raditi nakon prve doze vakcine, s izuzetkom AstraZeneke čija druga doza se daje tek nakon 12 nedelja.
- Već posle prve doze AstraZeneke možemo da smatramo da smo zaštićeni. Ova vakcina stvara antitela između druge i treće nedelje, a to smo zaključili i mi u našim istraživanjima. Stvara se odličan imunitet sa velikim količinama antitela. Ko želi da proveri antitela nakon AstraZeneke, moja lična preporuka je da to uradi između treće i četvrte nedelje od primanja prve doze – kaže Gnjatović.
Foto: TV Pink Printscreen
Fajzer i Sputnik V stvaraju antitela dosta brzo, ali je najbolje proveriti ih dve do tri nedelje nakon primene druge doze, jer se tada, kako kaže, vidi pun efekat ove vakcine.
Kada je reč o cepivu Sinofarm, antitela bi trebal proveriti oko četvrte nedelje nakon prve doze.
- Kod kineske vakcine se humoralni odgovor posle prve doze stvara kod manjeg broja ljudi. Zato je savet da se sačeka – kaže Gnjatović.
Ističe da sju Fajzer, Sputnik V i AstraZeneka pravljene po modernim, novim konceptima, što znači da se antitela stvaraju ranije. S druge strane, Sinofarm vakcina je klasična vakcina i sa ovom tehnologijom i naši stručnjaci imaju puno iskustva.
- Ona svakako ima svoje prednosti, ali je, uslovno rečeno, nedostatak to što se odgovor stvara dosta sporije i što ljudi treba puno da vode računa dok se ne dostigne pun efekat vakcine – kaže Gnjatović.
