Mladi ljudi, rođeni sedamdesetih, pa čak i devedesetih, hospitalizovani su i na kiseoničkoj potpori nakon infekcije kovidom u Klinici za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine. Upravo ta činjenica je dokaz da mladost ne znači i blaži oblik infekcije i bitno je da se svi, pa tako i mladi vakcinišu, navela je infektolog dr Dajana Lendak sa Klinike za infektivne bolesti KCV.

Ona je objasnila da veliki procenat ljudi, nakon udisaja virusa, prolazi bez simptoma ili s lakšom kliničkom slikom, ali je najčešća klinička slika s kojom se naši lekari bore - obostrana upala pluća.

- Ta upala pluća može da se leči u kućnim uslovima, ali i da dođe do potrebe za bolničkim lečenjem, pa sve do smrtnog ishoda. Upala pluća i zatajenje plućne funkcije je definitivno najčešći uzrok smrti kod kovid pacijenata, ali je bitno naglasiti da i kod onih koji su preživeli teže kliničke slike mogu da ostanu trajne posledice u vidu stvaranja ožiljnog tkiva u plućnom parenhimu i smanjenja plućne funkcije. Ono što je najvažnije je da čak i kod blažih upala pluća postoje dokazi da je smanjen kapacitet pluća i da ostaju posledice u vidu stvaranja ožiljnog tkiva - navodi dr Lendak.

Pitanje zgrušavanja krvi je izuzetno prisutno u javnosti, ali mahom iz pogrešnih razloga. Naime, kako kaže dr Lendak, drastično je manji procenat onih koji dobiju poremećaj zgrušavanja krvi nakon vakcine u odnosu na one koji se inficiraju koronom.

- Od svih infektivnih bolesti koje izazivaju takvu posledicu, kovid infekcija je je najčešći uzrok. Studije pokazuju da od sedam do 17 odsto zaraženih ima neki od oblika poremećaja zgrušavanja krvi i to je daleko veći procenat od drugih infektivnih bolesti, a može da se manifestuje stvaranjem tromba u nogama - duboke venske tromboze, pa i drugih težih oboljenja. To znači bol i osećaj hladnoće u nogama kao posledica loše cirkulacije i može da predstavlja povećan rizik od šloga, infarkta miokarda i stvaranja tromba u plućima, što dodatno otežava već oštećenu funkciju pluća - napominje infektolog dr Dajana Lendak.

- Prvi način je direktno oštećenje srčanog mišića - miokarditis, odnosno zapaljenje mišićnog srčanog tkiva izazvano virusnom infekcijom. Tu je i posledica uticaja virusa na cirkulaciju uopšte. Posledični nedostatak kiseonika zbog napada na pluća indirektno utiče i na srčanu funkciju. Međutim, kovid infekcija napada i one koji nisu imali dotad srčanih problema, ali i hroničare. Hronični srčani bolesnici imaju težu kliničku sliku i više umiru od kovid infekcije, što je očekivano s jedne strane - ti pacijenti imaju teže kliničke slike i svih drugih infekcija, ali ono što je karakteristično za korona virus je da on napada i ljude koji nisu imali nikakve srčane bolesti, a sada se manifestuju i kao infarkt miokarda ili miokarditis. Jedna nemačka studija koja je ispitivala posledice tri meseca nakon preležane korone podrazumevala je magnetnu rezonancu srca i pokazala da kod 60 odsto blagih ili asimptomatskih slučajeva postoje znači oštećenja miokarda. Koliko će se to manifestovati kasnije u životu je veliko pitanje, ali ono što je činjenica je da veliki broj prethodno zdravih pacijenata ima razne posledice na srčanu funkciju - naglašava sagovornica.

Hipertoničari i dijabetičari takođe su "na udaru" kovida, ali i češće umiru tokom lečenja. Njihova mahom teža klinička slika je posledica toga što, objašnjava dr Lendak, kovid infekcija prvenstveno napada male krvne sudove, svuda u organizmu.

- Kao što se inicijalno smatralo da je kovid uglavnom upala pluća, sa sve više pacijenata shvatamo da ima više drugih oštećenja koji su posledica primarnog oštećenja krvnih sudova. Stoga, oni pacijenti kojima su krvni sudovi u startu već oboleli na neki način teže prolaze. Ali, ono što je sada, s povećanjem broja pacijenata interesantno je da je sve više hospitalizovanih na našoj klinici mlađih, rođenih sedamdesetih, osamdesetih pa sad čak i devedesetih godina koji za lečenje zahtevaju potporu kiosenikom da bi njihova gasna razmena bila dobra. Iz ličnog iskustva to vidimo i ja i moje kolege iz kovid jedinice - svi smo rođeni sedamdesetih ili osamdesetih i svaki put se pitamo zašto su naši vršnjaci tu - da li imaju neke pridružene bolesti možda? Ispostavi se da nemaju, ali završili su u bolnici - priča svoja iskustva infektolog dr Dajana Lendak sa Klinike za infektivne bolesti KCV.

Ona dodaje da pacijenti koji razviju težu kliničku sliku dolaze u to stanje zbog intenzivnog imunološkog odgovora na prisustvo virusa. Šta kad nastupi "produženi kovid"? Mnogi koji su imali kovid infekciju pre nekoliko meseci još uvek osećaju tegobe u vidu, na primer, umora koji nije ranije bio tako izražen.

To je takozvani produženi kovid ili postkovid sindrom i sada je već dobro poznat svetskim i našim stručnjacima. U stvarnom životu, objašnjava naša sagovornica, to izgleda tako što dva meseca nakon korone ne možete da smognete snage da obavite redovne aktivnosti i da, recimo, usisate celu kuću. To su i najčešći simptomi koji se javljaju i navode ljude da se obrate nekom od specijalista medicine zbog preznojavanja, umaranja, osećaja da ne mogu da se popnu na drugi sprat bez lifta, a da se ne zadišu.

- Stvara se pomenuto ožiljno tkivo gde mu nije mesto. U toku su i studije koje se bave uticajem kovid infekcije na centralni nervni sistem. U svakom slučaju, ako imate produžene tegobe posle bolesti, najbolje je da se javite specijalisti jer će pulmolog ili kardiolog odrediti najbolju terapiju spram vašeg stanja. Ono što već sada znamo u vezi sa kovidom je dugotrajno smanjenje imuniteta mesecima nakon infekcije, a tada ste skloniji i nekim drugim infekcijama - priča dr Dajana Lendak.