Drastično i naglo je povećan broj pacijenata sa infarktom i drugim kardiovaskularnim teškoćama u poslednja tri meseca, ističe dr Nebojša Dimitrijević, direktor Opšte bolnice Leskovac.

- Samo za prethodna tri meseca imali smo 260 koronografija u angio-sali i više od polovine tih pacijenata je i stentirano. A u 2020. godini imali smo ukupno 380 koronografija. Doduše, to je bilo za 10 meseci, jer nam dva meseca nije radila angio-sala zbog zaraženog pacijenta - kaže dr Dimitrijević.

Dakle, lane je u proseku bilo 38 pacijenata mesečno u angio-sali, sada ih je bezmalo 87 - više nego duplo! Nemaju, dodaje Dimitrijević, podatak koliko ih je imalo infarkt zbog korone, a koliko zbog izbegavanja posete lekaru od straha da se ne zaraze.

- Ljudi moraju da reaguju na svaki simptom - bol u grudima koji ide prema levoj ruci i leđima, trnjenje leve ruke, hladan znoj. Najvažnije je da se dođe u prvom satu posle srčanog udara. Te pacijente smo spasavali jer im odmah uradimo koronografiju i ugradimo stent, ako je potrebno. Umirali su mnogi koji nisu došli na vreme - objašnjava dr Dimitrijević.

U šest manjih i starijih zgrada, ali i delimično renoviranih, koje su pored glavne, smeštena su 103 pacijenta, od kojih su svega dva na respiratoru.

- Polako zatvaramo respiratorno, a najteže pacijente ćemo slati u Niš, da bismo oslobodili anesteziologe i počeli sa operacijama koje nisu hitne, poput operacija kuka, katarakte, žučne kese - kaže dr Dimitrijević.

Poslednjih mesec dana, navodi infektolog dr Božidar Miljković, upravnik ove kovid bolnice, primaju samo teže pacijente:

- I čak polovina njih su mladi. Dolazi nam malo više i dece, ali njih šaljemo u Niš. Trenutno imam dva povratnika - opet su imali gušenje, otežano disanje, pneumonija im čuči negde i dođe do pogoršanja.

U sobi sa pet kreveta i komfor - TV, poklon pacijenta koji je pobedio koronu. Pred njim dane prekraćuje i Novica Cakić iz sela Jelašnica, kovid „povratnik“.

- Mesec dana sam bio u Kruševcu, na ovome haj-flouu. Malo je falilo da izgubim glavu. Svačeg sam se nagledao. I mladi umiru. To je najstrašnije. Pustili su me kao izlečenog i posle 10 dana opet zaglavih u bolnicu - veli Cakić, koji obećava da će se vakcinisati „kad sve prođe“, kao i većina njih ovde, koji listom nisu pelcovani.

Cimer mu je Saša Jašarević (52), koji sad može pomalo da diše, ali pre četiri dana - jedva:

- Mislio sam da korona neće mene i nisam ni vodio računa ni o čemu. Čim ovo prođe, bože zdravlja, obavezno vakcina.

Sam u drugoj sobi je Mića Ðorđević (59) iz Vlasotinca. Već 20 dana je tu.

- Primljen sam s lakšim simptomima, ali bolest je brzo napredovala. Zahvaljujem svima ovde što sam živ. Fala bogu, sad ću i kući - prekrsti se.

- Ajde, Mićo, da ideš kući, pa da zoveš na vino u Vlasotince - sa osmehom će dr Dimitrijević.

- Vino, nego šta - uzvrati Mića.

U „ženskoj“ sobi baka na 80 l kiseonika - maksimum na „haj-flou“ aparatu. Baš je teško, al’ maše nam. Dve cimerke joj mnogo bolje. A tu je i „tepaljka“, što bi Leskovčani rekli. Da ih bar muve ne spopadaju. Malo li je korona...