Urušena zgrada u Vidovdanskoj ulici otvorila je pitanje kredibilnosti investitora i kojim se sve oni sredstvima služe da bi došli do dozvola za gradnju. Sagovornici Kurira tvrde da se iza slučajeva bahatih investitora, koji ne mare za to kao će njihovo gradilište uticati na druge, najčešće kriju pojedinci koji se bave sumnjivim poslovima iz crne ili sive zone, a često nikada nisu ni bili u građevinskoj industriji.

Kriminolog Dobrivoje Radovanović, jedan od retkih koji se usuđuje da javno govori o ovoj temi, otkrio je za Kurir kako sumnjivi investitori olako i bez posledica zidaju, kako dodatno zarađuju na nekretninama, ali i šta sve stoji iza njihovih mutnih radnji.

- Građevinarstvo cveta u velikim gradovima, na turističkim destinacijama, a iza takvih poslova neretko stoje osobe koje su s one strane zakona. Zidanje zgrada idealno je tle za pranje velikih suma novca od droge, kao i trgovine ljudima i oružjem. Takođe, investitori imaju i zaradu od 100 odsto na stanovima, što je dodatna zarada - kaže naš sagovornik, objašnjavajući metode kojim se takvi investitori služe da bi legalizovali investiciju.

- Oni prvo kupuju firme koje već neko vreme legalno posluju i imaju čiste finansije, bez kredita ili dugovanja, i kao takve mogu slobodno da konkurišu za dozvole za gradnju. Često takve firme prvo i nisu registrovane za građevinske delatnosti, ali kada ih kupe, preko noći promene delatnost jednostavnom preregistracijom u APR. To je, prema postojećim propisima, dozvoljeno, ali je još jedan od dokaza da propise treba menjati - navodi Radovanović. On dodaje da je dolazak u posed parcela za gradnju još jedan od koraka na kome se izigrava zakon.

- Kriminalci kupuju placeve koje privatni vlasnici ponude na prodaju ili im uz pomoć svojih veza u katastru saznaju koje su parcele napuštene, pa onda oni sami nađu vlasnika i ponude im otkup istih. Treći način je da vlasnicima koji žive u starim kućama na dobrim lokacijama u gradu ponude da na njihovom zemljištu sagrade novu zgradu i u zamenu im tu daju nekretninu ili im isplate novac u kešu. Najčešće vlasnici te parcele budu i navedeni kao investitori koji konkurišu za građevinsku dozvolu, pa tako i sakriju svoj sumnjivi identitet. Ako u startu otkupe samo parcelu, oni kao investitora navedu nekog od rođaka bez kriminalnog dosijea - objašnjava Radovanović.

Još jedan od načina na koji bahati investitori perfidno izvrdavaju propise je, kako navodi, taj što kada dobiju dozvolu za dizanje dvospratnice, na primer, oni to premaše, nadzidaju više, pa naknadno preko svojih veza i to legalizuju.

- Poznato je da se nelegalno nadzidana gradnja retko ruši. Inače, u svim navedenim marifetlucima kriminalcima pomažu njihovi advokati, koji dobro poznaju zakone, ali i njihove rupe, a imaju i poznanstva u državnim organima nadležnim za davanje dozvola i kontrolisanje radova u građevinarstvu - kaže Radovanović.

Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić ističe za Kurir da propisi nalažu da investitor mora biti vlasnik lokacije na kojoj zida, ali da to često nije slučaj. - Investitor mora da ima čiste papire za plac da bi mogao da zida. Da bi uopšte dobio građevinsku dozvolu, on mora biti vlasnik lokacije, mora da ima urbanistički plan, da uradi delotvorni plan, pa potom da dobije dozvolu za gradnju. Stari vlasnik dobije građevinsku dozvolu, ali on mora u jednom trenutku da prevede zemljište na novog investitora - kaže Rodić.

Problem mito i inspekcija

Advokat Nebojša Perović rekao je za Kurir da su nadzorna tela koja štite zajednicu od gradnje koja nije u skladu sa zakonom građevinska inspekcija, policija i tužilaštvo, te da se strogo treba pridržavati zakona, koji su, prema njegovom mišljenju, dobri, ali da bi građevinska inspekcija trebalo da poveća svoj rad:

- Problemi nastaju kada se zakonska procedura ne primenjuje u celosti usled nemarnosti i nezainteresovanosti građevinske inspekcije ili nezakonitog nečinjenja, kao što je mito, te se tada zažmuri na jedno oko onome ko gradi bez građevinske dozvole ili krši zakon na bilo koji način. Iz prakse kažem da je evidentno da se u poslednje vreme povećao broj krivičnih predmeta pred tužilaštvima koji se vode zbog krivičnog dela građenja bez građevinske dozvole.

Autor: