Najzastupljeniji je crveni paradajz koji u sebi sadrži crveni pigment likopen. Međutim, pored klasičnog crvenog paradajza u pojedinim domaćinstvima sela Masloševo kod Topole može se videti crni plod paradajza, ali i žuti.

- Crni paradajz gajim već nekoliko godina. To je stara sorta paradajza koja se vrlo retko još ponegde može naći. Kad se raseče i proba isti je kao i ovaj crveni paradajz. Čak je možda i slađi. Ljudi se šale kad vide, pa kažu, to je plavi patlidžan samo zakržljao, ali nije, to je stara sorta paradajza koja se vrlo retko gaji - kaže Slađana Ćatić iz Masloševa.

I dok mnogi negoduju i nerado se odlučuju da probaju ovako neobičan plod, Slađa je zadovoljna ovom sortom.

- Od sada ću samo njega da sadim jer je fantastičnog ukusa. Malo je sitniji plod nego kod crvenog paradajza, ali da je zalivan redovno možda bi bio krupniji, mi ne koristimo hemiju, pa ga ja berem i jedem u bašti. Meso mu je crveno, pokožica crna dok ne sazri, a kad je zreo onda pocrveni, ali zadrži na sklonitim mestima od sunca crnu boju - objašnjava Slađa.

U selu Lipovac Radovanovići pored crvenog gaje i žuti paradajz. Stara sorta koja se nekada uzgajala sačuvana je na ovom imanju sve do danas.

- Žuti paradajz se kod nas redovno seje podjednako kao i crveni. Dekorativan je i jako je lep kad se pomeša u salati sa crvenim. On se razlikuje samo po boji od običnog crvenog paradajza jer je ukus isti, a ukoliko se duže zadrži na suncu odnosno na biljci može biti za nijansu slađi. Otporan je na bolesti pa ga rado preporučujem za organsku proizvodnju - rekla je Mirjana Radovanović iz sela Lipovac.

Inače, u svetu je zastupljeno više od 400 različitih vrsta paradajza, a od toga u Srbiji se proizvodi oko 50.