Situacija sa koronom se zaoštrava poslednjih nekoliko nedelja i to ne samo u Srbiji, već svuda u svetu. Brojke rastu, pojavili su se novi sojevi koji iako pokazuju određene različitosti u odnosu na "izvorni" oblik virusa, ipak nisu smrtonosniji.

Trenutno je u Srbiji dominatan delta soj za koji se smatra da se lakše prenosi i da je zarazniji, ali pozitivna vest jeste da vakcine deluju. Sva cepiva koja su dostupna u Srbiji - "Fajzer/Biontek", "Sinofarm" ili poznatija kao kineska vakcina, "AstraZerneka" i ruska "Sputnjik V" efikasno štite pritiv svih do sada poznatih mutacija korona virusa.

Kako bi zaštita od korone bila još snažnija i posledice kovida 19 blaže, Svetska zdravstvena organizacija i vodeći srpski imunolozi i epidemiolozi preporučuju dodatnu imunizaciju trećom dozom.

- Vakcinacija je jedini način da sprečimo širenje virusa, da zaštitimo sebe i druge. Imunizacijom sprečavamo da se mutirani sojevi šire, jer što je obuhvat veći sve je manje onih osetljivih. Treća doza je potrebna i ona se u našoj zemlji dobro odvija. Što se tiče dnevnih skokova, naš problem je što se ne poštuju osnovne mere koje su na snazi – maske u zatvorenom, distanca i dezinfekcija - otkrio je u intervjuu za "Blic" prof. dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba.

Ono što je takođe primećeno jeste i da mladi sada više oboljevaju, a glavni razlog jeste što nisu vakcinisani. To se može videti i na primeru cele Srbije, po mestima gde je uočen najveći procenat zaraženih. O tome kakva je trenutna situacija u Srbiji, koje zone se mogu nazvati "crvenim", dr Tiodorović kaže:

Opšta situacija za celu zemlju je nepovoljna i kreće se ka kompleksnijoj. To se posebno primećuje u pojedinim delovima zemlje, Raška recimo, ali i u nekim velikim gradovima. Raška oblast je u problemu zbog vrlo niskog obuhvata vakcinacijom, i ne postoji ni provizorni bedem da bi se zaustavilo naglo širenje. Oni su sada na vrhu, bolnica u Novom Pazaru je puna. Tutin je, recimo, jedino mesto u Srbiji gde će srednje škole odmah ići onlajn i to je taj treći model crvena zona. To je vrlo zabrinjavajuće. S druge strane, imamo Preševo, ali i neke velike gradove. Zabrinjavajuće je da u tim mestima gde je slab obuhvat vakcinacije, raste broj novoobolelih, hospitalizovanih, i moram da naglasim da je tu ponašanje prema osnovnim merama i dalje potpuno nonšalantno. Nema nikakve promene odnosa kod stanovništva niti kod lokalne samouprave i to je ono što me brine.

A kakve su prognoze za jesen, da li se očekuje nov talas ili možemo da očekujemo poboljšanje situacije, epidemiolog kaže:

"Ovo što sada imamo za 15 do 20 dana će proći, ako se budemo ponašali u narednom periodu odgovornije i ako budemo sprovodili te osnovne mere koje sam pomenuo. Onda ćemo imati neku vrstu stabilizacije, na nekom nivou 700, 800, 1.000 obolelih. To je svakako daleko od onoga što želimo, a to nas ne svrstava u zelenu zonu. Onda će početi da nas skidaju sa liste zemalja koje su u zelenoj zoni, a to može da ima za posledicu, ne za turizam, nego može imati i uticaj na ekonomiju. Mi imamo zemlje sa kojima sarađujemo bez ograničenja, ali šta ćemo sa zapadnom Evropom, sa drugim delovima sveta? Da li ćemo moći da njima ako nas skinu sa liste zemalja u zelenoj zoni. To su ozbiljne stvari i zaista nema potrebe da stavljamo sebe u nezgodnu poziciju, već da se ponašamo u skladu sa epidemiološkom situacijom."

Ipak, dr Tiodorović je optimističan i ističe da "sredstva" imamo i da od našeg ponašanja i imunizacije zavisi da li ćemo ostati na "zelenoj listi".

- Vakcine imamo, samo je potrebno da budemo odgovorni - ističe dr Tiodorović.