Jedanaestogodišnjak iz Stare Pazove prošle nedelje je navodno skočio sa prozora škole zbog Tik-tok izazova. Na sreću, ovaj mališan prošao je bez ozbiljnih posledica, a njegov skok kroz prozor otvorio je niz pitanja među kojima se najviše izdvaja - kako zaštititi decu od opasnih izazova na društvenim mrežama?
Poslednjih godina sve češće čujemo kako je neko dete teško povređeno ili nastradalo u pokušaju da odgovori na neki izazov na društvenim mrežama. Plavog kita, internet izazov koji je decu širom sveta navodio na samoubistva, zamenila je društvena mreža "Tik Tok" na kojoj tinejdžeri, da bi ispali "kul" u društvu bez razmišljanja pristaju da se pentraju na velike visine, rade sklekove na ulici, ali i skaču sa zgrada. Serija jezivih izazova počela je početkom ove godine kada je, kako se sumnja, desetogodišnjak iz Rakovice preminuo od posledica gušenja dok je pokušavao da odgovori na izazov "blekaut". Ovaj izazov podrazumeva da deca stave kaiš oko vrata, stežu ga i snimaju to mobilnim telefonom dok ne padnu u nesvest. Samo nekoliko dana pre ove tragične smrti mališana, u Italiji je preminula njegova vršnjakinja koja se ugušila igrajući upravo ovaj izazov.
Foto: Unsplash.com
U julu ove godine javnost je ostala šokirana kada je dvadesetogodišnja M. G. iz okoline Pjevlja izvršila samoubistvo skokom sa mosta na Tari. Njena smrt pokrenula je još jednu tragediju - dvadesetak dana kasnije, trinaestogodišnji dečak, takođe iz okoline Pjevalja, koji je ovu devojku pratio na TikToku i često joj pisao poruke, takođe je izvršio samoubistvo. Na istom mestu, na isti način.+
Opasna usamljenost
Koliko društvene mreže utiču na mlade, ali i koliko mogu biti opasne za "Blic" pojašnjava dečiji psiholog Marina Nadejin. Prema njenim rečima ne postoji konkretan profil deteta koje je će se upustiti u opasne izazove sa društvenih mreža.
- Deca koja su manje implusivna manje će ulaziti u rizik. Međutim, imali smo neočekivanih situacija, kada su tinejdžeri koji se nikada ne bi upustili u takve stvari ipak to uradili. Oni misle da se tragični ishodi događaju drugima. Njima se mozak još uvek razvija, a ono što ih navodi na takve stvari, a što je prilično opasno, je njihova potreba za prijateljstvom, druženjem, ljubavlju - priča Nadejin i dodaje da ono što je najveći problem kod dece tokom školovanja, posebno u vreme korono jeste usamljenost.
- Oni misle da će privući pažnju na sebe tako što će naći prijatelje preko društvenih mreža, a rizik je veliki - objašnjava ona.
Apel roditeljima
Prema rečima Branka Stamenkovića, šefa Tužilaštva za visokotehnološki kriminal internet je mesto koje sa sobom donosi mnoge opasnosti koje zavisi od raznih faktora.
Foto: Pixabay.com
- To su tip i domašaj društvene mreže, uzrast deteta tj. maloletnog lica, postojanje ili ne, roditeljske ili starateljske kontrole, trenutno popularni trendovi među decom i maloletnicima na određenim društvenim mrežama i slično - navodi on.
Kako kaže, takozvani "izazovi" na društvenim mrežama mogu biti izuzetno opasna ponašanja koja mogu dovesti do ozbiljnog povređivanja deteta, pa čak i smrti.
- Ništa manje nisu opasni i "izazovi" kojima se od dece i maloletnika traži da izvedu određena društveno opasna ili nemoralna ponašanja. Koristim priliku da apelujem na decu tj. maloletnike i njihove roditelje i staratelje, i sam kao roditelj ali i kao službeno lice, da se ne izlažu takvim opasnostima niti da druge uključuju u takve aktivnosti, na prvom mestu zarad njihove sigurnosti i dobrobiti, a zatim i zbog izbegavanja izricanja sankcija protiv njih ili njihovih roditelja, tj. staratelja - naglašava tužilac Stamenković.
On dodaje da su najopasniji "izazovi" oni u kojima se traži nanošenje telesnih povreda sebi ili drugom, ili dovođenje sebe ili drugog u situaciju ili stanje gde je nanošenje takvih povreda izuzetno očekivano ili neminovno.
