Upravo on je od strane biologa ponovo uočen na ovoj planini i to je prvi i za sada jedini put da se isti medved dva puta uhvati.

„Pre skoro 2,5 godine smo markirali Zorana i stavili mu ogrlicu, ona mu otpada za nekoliko meseci tako da ćemo iskoristiti priliku da mu je stavimo opet što će nam po prvi put omogućiti dugoročno praćenje jedne iste jedinke. Kada smo ga prvi put markirali on je bio star oko četiri godine, sada je već zreo medved i težak oko 206 kilograma, dok je pre tri godine težio skoro sto kilograma manje. To znači da je zdrav i u dobroj kondiciji“, izjavio je za RINU Duško Ćirović, profesor na Biološkom fakultetu u Beogradu.

Podaci koji su za sada dobijeni preko Zoranove ogrlice bili su biolozima od velikog značaja, jer su mogli da utvrde kuda i kako se medvedi najčešće kreću. Dešavalo se da mlađi medvedi koji traže svoj životni prostor pređu dnevno do 60 kilometara, a neki su za devet meseci prešli čak oko 1.800 kilometara.

„Radijus kretanja im je poprilično širok, kreću se od jezera Vrutci na istoku, obala Drine na zapadu, Tare na severu i centralnih delova Zlatibora na jugu. Može se desiti da preplivaju na drugu obalu Drine, ali se vraćaju u svoj areal“, kaže Ćirović.

Iako je opšte poznato da medvedi tokom hladnih meseci odlaze u zimski san ili hibernaciju, to nije baš slučaj sa svim jedinkama. Tada se uglavnom nalaze u svojim brlozima, mada neki mogu biti aktivni i tokom cele zime i izlaze na svakih deset dana ustaju kako bi urinirali ili pili vodu.

"Temperatura tela im se spušta na oko 2 stepena, disanje, puls i metabolizam se usporavaju, ali ipak se lako mogu probuditi i izaći iz brloga, posebno nakon perioda otopljavanja. Tokom blagih zima poneki medvedi sve vreme ostanu na nogama", ističe Ranko Milanović iz NP Tara.

Tara kao prirodno stanište mrkih medveda vrlo često je na turističkoj mapi ljubitelja životinja. Da bi se potpuno spojili sa prirodom posetioci su u mogućnosti da obiđu i autentične čeke na koje medvedi dolaze po hranu.