Prenoseći pisanje italijanskog dnevnika "Il post”, portal navodi da je većina hapšenja između 2018. i 2020. godine, po optužbama za trgovinu kokainom uključivala albanske građane, ukupno 226 lica, koliki je ukupan broj po istim optužbama uhapšenih Brazilaca i Kolumbijaca.

Kako je rastao broj hapšenja, rastao je i kvalitet upravljanja. Albanci su, kako navodi "Il post“, uspostavlili strukturu i čvršće odnose sa trgovcima u Južnoj Americi i Italiji.

"Albanska mafija, se kao veza, svuda nametnula“, navodi se u članku i dodaje da prema ranijim izveštajima Evropola, albanska mafija kontroliše veliki deo britanskog tržišta kokaina, ali da iz logističkih razloga i blizine posao napreduje u Italiji.

Javni tužilac Nikola Grateri je na konferenciji za medije podsetio da je često isticao da se albanska mafija razvija.

Kako je naveo, Albanija je zemlja u kojoj se lako korumpiraju javni funkcioneri.

Jačanje albanske mafije se veoma dobro vidi iz sprovedenih velikih operacija.

Septembra 2020. godine, operacija "Los Blankos” pogodila je najjači albanski klan, klan kompanije "Belo“. U završnoj istrazi i operaciji učestvovali su Evropol, Evrodžast i italijanska policija.

Cela istraga je krenula od sukoba 2014. u centru Firence, kada su se kriminalne grupe albanskih državljana sukobile oko tržišta prostitucije, navodi se u članku. Policija je tada konstatovala da su neki od privedenih umešani u trgovinu drogom.

Članovi kriminalne grupe su međusobno komunicirali "blekberi" mobilnim telefonima, na osnovu čega je policija otkrila kokain koji je stigao iz Ekvadora u luku Roterdam, odakle je dopremljen u Italiju.

"U svakom pakovanju je stavljen brend ’Belo’ da dokaže navodni kvalitet proizvoda“, objasnio je državni tužilac Federiko Kafiero de Raho.

Tada je uhapšen 21 državljanin Albanije, a ukupno ih je uhapšeno 80 u Holandiji, Albaniji, Belgiji, Ekvadoru, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Nemačkoj, Grčkoj, Rumuniji i Mađarskoj.

Uhapšeni su i Denis Matoši u Dubaiju i direktor kompanije "Belo“ Dritan Redžepi u Ekvadoru, gde je dugo živeo.

U Ekvador je otišao nakon smrti Adriatika Trese, dugogodišnjeg vođe albanske mafije u Južnoj Americi, koga su 20. novembra 2020. godine na vratima njegove vile i telohranitelje ubile četiri osobe prerušene u policajce i pobegle. Tresino ime je bilo poznato ime južnoameričkoj i evropskoj policiji.

U Ekvadoru mu je bila sigurna i udobna baza. Brojni su razlozi zbog kojih je albanska mafija odabrala Ekvador za centar svog poslovanja, počev od lokacije tj. granice sa Kolumbijom, zatim luka i pre svega raširena korupcija između policije i sudija. Tesa je bio dugogodišnji vođa albanske mafije u Južnoj Americi, prisustvo albanskih trgovaca drogom u Ekvadoru prijavljeno je ranih 2000.-ih.

Albanska mafija je do 2016. bila ograničena na podršku ’Ndrangeti’, koja je kontrolisala saobraćaj iz Južne Amerike“, piše Il Post.

Te godine došlo je do ogromne ekspanzije potražnje iz evropskih zemalja, pa je proizvodnja porasla a južnoamerički narkotici traženi. Albanci su bili spremni.

Bili su prva organizacija koja je koristila podmornice za transport kokaina iz Ekvadora u Severnu i Centralnu Ameriku.

Sedam tona kokaina otkriveno je u podmornici 2013. godine u Limonesu, u provinciji Esmeralda, na severu Ekvadora.

Albanska mafija je imala bliske odnose sa svim italijanskim organizovanim kriminalnim grupama, gde je napravila sličnu strukturu, zasnovanu isključivo na porodičnim vezama.

Mafijašku kupolu vodi upravni savet – Bajrak.

Svaka grupa je imala predsednika i potpredsednika, čiji je zamenik bio čovek za vezu sa svim članovima organizacije.

Navodi se da se u klanu niko ne smatra radnikom.

Ne postoji tekst zakletve za članove klana, ali postoji nepisani kodeks, zasnovan na veri i poštovanju reči.