Kako su naveli radi se o prevari kojom se zloupotrebljavaju ime i obeležja kurirske službe "Post ekspres", a sve u cilju pokušaja krađe podataka građana, a glavna meta su korisnici nekih sajtova za kupoprodaju. Dodaju da poruke koje korisnici dobijaju sadrže link ka lažnoj stranici "Post ekspres" usluge, koja nije u vlasništvu "Pošte Srbije", a traži se uplata novca preko platnih kartica.

Jedna žena iz Beograda prodavala je uređaj preko oglasa, te se sa kupcem dogovorila da će poslati robu kada dobije potvrdu o uplati, na šta je on nju zamolio da, pravdajući se da je lekar i da je u gužvi, proveri uplatu sama preko linka koji je poslao.

"Posle toga sam ušla na link na kome mi je pisalo da unesem svoju 'vizu', unela sam 'vizu', unela sam broj sa kartice koji je ustvari oznaka da nešto kupujete preko interneta", kaže prevarena građanka, dodajući da joj nije ipak bilo sumnjivo jer nije kupovala ona, kao i da nije obratila pažnju na tekst verifikacione poruke sa šifrom koju je dobila od svoje banke.

"Pisalo je da unesme broj lozinke i ispod toga nešto što nisam razumela. Potvrdila sam i unela lozinku, a tek nakon toga kada sam ušla na sajt i uočila da piše viza, bitkoin i neki tekst na ruskom, shvatila sam da sam prevarena", otkriva ona.

INTERNET PREVARE SVE UČESTALIJE

Vladimir Vujić, načelnika Odeljenja za visoko-tehnološki kriminal MUP-a Srbije navodi da je ovakvih prevara sve više, kao i da je najčešće reč o ruskim ili ukrajinskim sajtovima za kupovinu kriptovaluta.

"U ovom slučaju se vidi da su napisane na veoma lošem srpskom jeziku sa gramatičkim greškama, da je prilično jasno da se radi o nekom ko je to radio preko nekog softvera za prevođenje kao što je gugl translejt", kaže Vujić dodajući da linkove koje šalju nepoznate osobe ni u kom slučaju ne treba otvarati ni zbog virusa.

"Svi ti lažni sajtovi mogu da da iskledaju maltene identično kao sajt matične banke ili internet prodavnice, razlika je samo u jednom slovu ili znaku na koji najčešće ne obraćamo pažnju. Takođe, platne kartice služe isključivo za plaćanje podaci sa njih se ne daju nikome, osim na onim portalima koji su provereni kada se kupuje neka roba. Počinioci najčešće nisu iz naše zemlje, pa je za njihovo hapšenje neophodna međunardna policijska saradnja", ističe Vujić.

Autor: