Postoje razni običaji, koje u zavisnosti od toga gde smo odrasli i gde živimo, svako od nas poštuje i primenjuje kada je u pitanju proslava Nove godine.

Ono što gotovo ceo svet radi pred novogodišnje praznike jeste ukrašavanje kuće, dvorišta, a posebno novogodišnje jelke.

Da li ste se ikada zapitali, zašto se baš ovo drvo kiti ukrasima za Novu godinu i Božić?

Smatra se da je dekorisanje jelke kakvo mi danas znamo počelo u Nemačkoj u 16. veku kada su pobožni hrišćani unosili zimzelene biljke u svoje domove i potom ih ukrašavali.

Drvo besmrtnosti i večnog života

Zimzeleno drveće nije izabrano slučajno! Naime, antičke civilizacije su verovale da unošenjem biljaka u svoje domove odaju počast Bogu Sunca i raduju se zelenilu koje će bujati kada se on pojavi u svoj svojoj slavi na proleće.

Rimljani su ukrašavali svoje domove i hramove zimzelenim vrstama u čast Saturna, Boga poljoprivrede. Keltski sveštenici su ukrašavali hramove zimzelenim biljkama koje su predstavljale simbol večnog života.

Prva veštačka jelka prodata je 1883. godine u Americi i koštala je 1 dolar.

U paganskim vremenima smatralo se da na zimu zli duhovi hodaju zemljom i donose smrt. Kako bi se podsetili da će proleće ipak doći, a i kako bi te zle sile oterali od svojih domova, ljudi su zimzelene biljke – koje ne gube svoje četine i odolevaju svakoj hladnoći, unosili u svoje domove i ukrašavali.

Smatra se da novogodišnje drvo u hrišćanskoj veri predstavlja rajsko drvo sa darovima i svetlima koja predstavljaju mesec i zvezde. Odabrano je zimzeleno drvo kao simbol besmrtnosti i večnog života.

Možda jedna od najrasprostranjenijih legendi o nastanku jelke je o tome kako je Sveti Bonifas, engleski monah iz 8. veka dok je putovao naišao na grupu nevernika. Oni su bili okupljeni oko velikog hrasta spremajući se da žrtvuju dete bogu Toru, prema jednom paganskom običaju. Da bi to zaustavio, Bonifas je oborio drvo udarcem pesnicom, a na tom mestu je porasla mala jela. Svetac je tada rekao paganima da je ovo sad Drvo života koje predstavlja večni život Isusa Hrista, pa se od tada jelka kiti i unosi u domove.

Smatra se takođe da su ispred pećine u kojoj je rođen Isus rasla tri zimzelena stabla, kedrovo drvo, bor i jela. Kada se mesija rodio drveće se zatreslo kako bi pozdravilo božijeg sina. Kedar je detetu podario mirišljave iglice, bor šišarke, a jedino jela nije imala plod pa je zaplakala. Kada je to video anđeo, smilovao se i poklonio joj zvezdu sa neba koju je ona darovala malom Isusu. Otuda i verovanje da se na vrh okićene jelke stavlja zvezda.

Ritual se brzo širio

Ovaj ritual se brzo širio Evropom, pa je tako prvu jelku u Engleskoj okitio princ Albert 1841. godine. Ona je bila ukrašena poklončićima, mašnama, papirnim cvećem i bombonama. Ovaj običaj je u početku karakterisao samo visoku klasu društva, ali se vrlo brzo širio i na običan narod

Autor: