Badnji dan, Badnje veče i Božić najradosniji su hrišćanski praznik. Ono što je najlepše u vezi sa ovim praznikom su običaji koji se vekovima održavaju u srpskom narodu.
Teolog Miloš Stojković je za Kurir televiziju objasnio običaje za božićne praznike i Božič.
- Badnjak označava drvo koje je Josif, koji je bio zaštitnik Presvete Bogoriodice. On je hteo da ugreje pećinu u kojoj se Isus rodio. Zasijale su varnice i obasjale nebo. Rodio se Spasitelj. Anđelli su u pećini pevali pesme malom Hristu. Upravo to drvo kojim se grejao Hristos označava Badnjak - kaže teolog Miloš Stojković.
Foto: TV Pink Printscreen
Tradicija Badnjaka je veoma stara, a među hrišćanima se najviše održala kod Slovena, posebno kod Srba.
- Tradicija Banjaka se najviše održal kod Slovena. Grci to nemaju. Postoji takva tradicija, naravno na Hilandaru i u drugim manastirima, na Svetoj Gori.
Vrlo važno je i to kako se seče Badnjak.
- Badnjak se uvek seče sa Istoka i tri puta (u ime oca, i sina, i svetoga duha) da padne na zemlju. Onda ga podiže domaćin i unosi u svoj dom. To se radi na Badnji dan. Sve više očeva sa sinovima odlazi po Badnjak.
Foto: Tanjug/Nenad Mihajlović
Međutim, valja li kupovati Badnjak? Teolog Miloš Stojković objapnjava da to nije pogrešno, ali da ko može uvek ode po Badnjak.
- Dobro je ko može da ode po Badnjak. Ko ne može, važno je da ispoštuje suštinu, da Badnjak unese u kuću, da se pomolimo za zdravlje i slogu. Vrlo je važno da se jedni sa drugima pomirimo, da budemo saborni, da budemo otvorene duše, da pristupimo svetom pričešću. Ne treba da odemo u crkvu, a da nismo oprostili ocu, sestri, bratu, majci...- zaključio je teolog Miloš Stojković.
