On je istakao da ukoliko virus i stigne u Srbiju, nema razloga za brigu, jer smrtnosti od majmunskih boginja u Evropi gotovo i da nema, a farmakološka terapija deluje na adekvatan i efikasan način.

Podsetio je da rezervor za majmunske boginje nisu majmuni, kako se može pretpostaviti, jer ove vrste obolevaju podjednako kao i ljudi, već rezervoar ove bolesti predstavljaju mnogobrojne vrste glodara koje žive u zapadnoj i centralnoj Africi.

Naveo je da su se prvi ljudi zarazili virusom majmunskih boginja 70-ih godina, dok je prvi slučaj kod majmunske vrste bio 1958. godine.

- Ovaj virus ne izaziva velike probleme kod ljudi, pre svega zato što se teško prenosi. Znači nije tako infektivan i vrlo mali procenat ljudi, od ukupnog broja osoba koje su bile u kontaktu sa obolelim, razboli se - naglasio je Šekler.

Na pitanje koji su simptomi i da li ima razloga za brigu, s obzirom na to da je manifestacija ove bolesti na koži "zastrašujuća", virusolog je kazao da se u obzir mora uzeti i jedna neobična okolnost, a to je da su svi oboleli do sada muškarci od 20 do 40 godina starosti.

Rekao je da je ustanovljeno da je određeni broj tih muškaraca bio u bliskom kontaktu sa drugim obolelim muškarcem, precizirajući da "kada kaže u bliskom kontaktu, misli na homoseksualce".

Šekler smatra da kada se i ova činjenica uzme u obzir tek onda ima manje razloga za paniku i strah, a, kako je ponovio, potvrđeno je i da se virus teško prenosi.

- Najviše što je do sada obolelo ljudi, to je po par stotina njih, najčešće u zapadnom i centralnom delu Afrike - rekao je Šekler.

Istakao je da su mnoge stvari upitne kada je reč o majmunskim boginjama, poput toga zašto u nekim zemljama ima veliki broj zaraženih, dok se u drugim sporadično zarazi po nekoliko muškaraca i dodao da je ključno pitanje zašto nema slučajeva zaraženih žena.

Šekler je rekao i da virusi boginja vrlo slabo mutiraju budući da je reč o DNK virusima, za razliku od korone koja je RNK virus.