Ovako svoju ispovest počinje D. J. (35), koja se nada da je iz kandži velike i dobro organizovane sekte izašla, ali se na ulici i dalje osvrće iza sebe.

- Sve je počelo neprimetno. Ja sam bila opasna mačka, uvek u svojoj ekipi, ako bi mi neko prišao, vrlo lako bih ga odbila u stilu "bolja sam od tebe". Sve je to bila lažna slika iza koje se krila nesigurna osoba željna ljubavi. Kasnije sam saznala da oni upravo takve i traže i da su me kao takvu lako prepoznali - kaže D. J.

Na fakultetu je upoznala koleginicu sa kojom je počela da uči i druži se.

- Nije prošlo mnogo kada je počela da mi priča o sebi, kako je imala problema, kako nju dugo niko nije razumeo... kao da sam slušala o sebi. Kasnije sam saznala da je ona pričala ono što je pretpostavila i prepoznala u meni. Ja sam naivno pomislila kako smo slične i da mogu da joj verujem. Objasnila mi je da je ona jedinu utehu i razumevanje našla u svojoj novoj ekipi i malo pomalo upoznala me je sa njima. "Objasnili" su mi, ubedili me da treba da se poklonim Satani, palom anđelu koji je zapravo oštećen od boga, nepravedno skrajnut i koji sada pomaže onima prema kojima je život nepravedan.

- Konačno su mi rekli da su shvatili da sam "zaista pametna, moralna dovoljno produhovljena da mogu da uđem u njihovu grupu" da mi odaju tajne. Jedva sam dočekala. Otišli smo u vikendicu jednog od njih, a tamo je sve na prvi pogled delovalo normalno, ali kada je pao mrak, krenuli su da vade sveće, sklanjaju tepih, crtaju po zidovima i podovima. Sećam se kako je neka kreda škripala po tom brodskom podu, ja sam bila ponosna što sam se našla tu i osećala sam da tom palom anđelu moram da se poklonim... Užas, ispran mozak.

lako nerado priča o detaljima iz te noći, D. J. kaže da se kroz maglu seća ostalih događaja.

- Ne bih rekla da su me drogirali, ali je to toliko uzbuđenje da ti droga i ne treba. Ti si ubeđen da prvi put u životu radiš pravu stvar, priključuješ se vojsci pravednika i daješ svoj doprinos. Drugar je odnekud doneo činiju punu krvi, sećam se da mi je u trenutku prošlo kroz glavu odakle mu to jer bila je topla, ali nekako se sve brzo odvijalo da nisam mnogo razmišljala o tome. Našla sam se u centru pentagrama, bila sam gola, kosa mi je bila puštena, umazana krvlju. Oni su prvo stajali oko mene i izgovarali molitvu, kasnije sam saznala da je to "Oče naš" naopačke, a onda su mi jedno po jedno prilazili i dodirivali me. Zatim sam imala seks s tim momkom koji je doneo svežu krv.

Skoro se svako okupljanje, kaže D. J. završavalo orgijama.

- Postoji pravi kalendar obreda, kao crkveni kalendar. Ovi nisu poštovali baš sve, bar preda mnom, nisu žrtvovali ljude, ali životinje, nažalost, jesu.

To je, kaže, mračni deo njenog života i najsrećnija je što je uspela da s tim završi. Preselila se u drugi grad, gde se nada da je stari prijatelji neće naći, međutim, i dalje kada hoda ulicama, osvrće se jer ima osećaj da je neko prati.

- Bila sam na ivici da se žrtvujem za tu veru, ali imala sam sreće, mama i tata su shvatili da se nešto dešava sa mnom, raspitali su se kod stručnjaka i uspeli da me izbave, ali ekipa to nije dobro podnela. Dugo su me proganjali da se vratim.

Prema rečima sagovornice, jedan od razloga zašto nije ranije prepoznala da je reč o sekti jeste i to što je u početku sve delovalo kao obično druženje.

- Sataniste, sektaše, vradžbinaše sam zamišljala kao neke koji izgledaju i oblače se čudno, okupljaju se na grobljima. Međutim, ovi skoro nikada nisu išli na groblje, sve se dešavalo po stanovima, oblače se normalno, a među njima ima i naizgled finih i uglednih ljudi.

Tokom skoro dve godine, koliko je bila u kandžama sekte, njena zaluđenost je rasla iz dana u dan.

- Fakultet sam potpuno zapostavila jer sam i na predavanjima i u čitaonici non-stop razmišljala kako da doprinesem Satani, to je bio zadatak svih nas. Umesto knjiga za fakultet, istraživala sam satanističku literaturu. Onda sam pomislila da u mom životu jedino ima smisla da se žrtvujem za njega. Bili smo zakazali ritual kada su mama i tata ušli u sobu i rekli da su shvatili šta se dešava, da znaju ko me je vrbovao, pokazali mi dokaze... Razmotavali su mi to klupko pred očima, svi smo plakali i samo sam isključila telefon i više nikada im se nisam javila. Pokušavali su da me ubede da se vratim, pretili mi, ostavljali vradžbine i krv pred vratima. Na kraju sam pobegla iz grada i sada su valjda shvatili da se tome ne vraćam.

Autor: