Ukoliko Apelacioni sud potvrdi prvostepenu presudu izrečenu 22. jula Zoranu Marjanoviću zbog ubistva supruge Jelene 2016. godine, on će biti devedeseti osuđenik u Srbiji na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora. Takozvana doživotna robija, iako se čini težom kaznom, može da traje i kratko, kao što je to bio slučaj sa Ninoslavom Jovanovićem, poznatijim kao Malčanski berberin, koji je preminuo 8. jula u bolnici u Požarevcu nakon što mu je pozlilo u „Zabeli”, piše Politika.

Doživotni zatvor uveden je kao krivična sankcija u Srbiji od 1. decembra 2019. i može da bude primenjen samo na zločine koji su učinjeni posle tog datuma. Jovanović je otmicu i silovanje dvanaestogodišnje devojčice izvršio u decembru i januaru 2020, kada je uhapšen posle 17 dana potrage, a pravosnažno je osuđen u avgustu prošle godine. Prvostepena presuda Višeg suda u Nišu izrečena je 5. januara, na isti dan kada je priveden na groblju u Malči. To je bila prva doživotna kazna izrečena u Srbiji otkad je uvedena izmenama Krivičnog zakonika, a trajala je, s vremenom provedenim u pritvoru, godinu i po dana.

Posle Malčanskog berberina, na kaznu zatvora do kraja života osuđeni su Dejan Dabović i Radomir Blagojević, obojica zbog ubistava svojih bivših partnerki. Dabović je zločin izvršio u Novom Sadu krajem decembra 2019, nepunih mesec dana posle uvođenja kazne doživotne robije, a u isto vreme Malčanski berberin je oteo dvanaestogodišnju devojčicu, koja je posle višednevne potrage pronađena i zbrinuta.

Blagojević je u julu 2020. u Surčinu polio ženu benzinom i zapalio, a ona je od opekotina preminula posle nekoliko dana. On je u aprilu ove godine presudom Višeg suda u Beogradu osuđen na kaznu doživotnog zatvora i to je treća takva sankcija koju su sudovi u našoj zemlji izrekli od kada je uvedena.

Molba Dabovića da kaznu izdržava u Crnoj Gori, budući da je on iz Herceg Novog, bila je najpre odbijena, da bi u junu novosadski sud usvojio molbu o ovom premeštaju, ali uslovi za prebačaj još nisu ispunjeni. Kako saznajemo u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, Dabović sankciju izdržava u Srbiji.

– U ovom trenutku se 89 osuđenika nalazi na izdržavanju kazne zatvora u visini od 40 godina. Smešteni su u kazneno-popravnim zavodima zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem – KPZ Beograd, KPZ Požarevac (Zabela) i KPZ Niš. Dve osobe se u ovom trenutku nalaze na izdržavanju kazne doživotnog zatvora – navode iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Naglašavaju da oni imaju ista prava kao i drugi osuđenici, koja su predviđena Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija. Mogu da ih posete dece, roditelji, usvojenici, usvojitelji, da primaju pakete, borave na svežem vazduhu, dopisuju se, budu radno angažovani u zavodu, imaju pravo na zdravstvenu zaštitu i dr.

– U pogledu osuđenika sa visokim kaznama, kao i onih sa nižim kaznama, rad Službe za tretman u srpskim zatvorima je uspostavljen po svim pravilima i dobroj praksi naprednih evropskih zatvorskih sistema. Tretman počinje od prvog dana kada osuđenik dođe na izdržavanje kazne i sastoji se u tome da otkrijemo uzroke inkriminisanog ponašanja, da suočimo osuđenog sa uzrocima, da povećamo njegovu samokritičnost i da jačamo motivaciju za promenom – napominju iz uprave.

Dodaju da se sa svakim osuđenikom individualno i grupno radi, u skladu sa procenjenim potrebama, bez razlike u odnosu na visinu izrečene zatvorske kazne. Program postupanja je individualizovan i određuje se u skladu sa rizicima, kapacitetima, potrebama i motivacijom svakog osuđenog ponaosob. Program se redovno preispituje i usklađuje sa eventualno novonastalim okolnostima.

– Osuđenik, kao što zakon i predviđa, učestvuje u radu sa službenicima u tretmanu na dobrovoljnoj osnovi, što znači samo ako on to želi. Prema osuđenoj osobi se primenjuje individualni rad službenika tretmana, kao i grupni rad kroz specijalizovane programe za upravljanje ljutnjom i kontrolu besa, zatim grupni rad sa zavisnicima od psihoaktivnih supstanci i zavisnicima od alkohola – navode iz uprave.

Ukazuju da program postupanja prema svim osuđenicima, uključujući i osuđene na 40 godina zatvora, obuhvata i stručno osposobljavanje, školovanje u zavodu, kao i radno angažovanje na pomoćnim poslovima u zavodskoj kuhinji, vešeraju, kartonaži, kantini, radionici za šivenje, održavanju higijene, biblioteci i kapeli u zavodu, moleraju, krojačnici.

Deo programa postupanja odnosi se i na slobodne aktivnosti. Svi osuđenici uključeni su u rekreativne sportske aktivnosti, organizovana takmičenja u fudbalu, košarci, stonom tenisu, šahu i drugim sportovima, kao i u kulturne aktivnosti u okviru kojih aktivno učestvuju u dramskoj i literarnoj sekciji, slikarstvu, maketarstvu, duborezu.

Da li je Marjanović mogao da pobegne posle izrečene presude

Zoran Marjanović nalazi se u pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Bačvanskoj ulici u Beogradu, gde može da ostane do pravosnažnosti presude. Ukoliko drugostepena presuda bude takođe osuđujuća, tada bi Marjanović bio upućen na izdržavanje kazne u neki od kazneno-popravnih zavoda zatvorenog tipa u Nišu, Požarevcu ili Padinskoj Skeli.

Iako se branio sa slobode, neki mediji su nagađali da li je mogao da pobegne iz zemlje posle izrečene prvostepene presude, uz koju je sud doneo i rešenje o određivanju pritvora. Budući da je razlog za pritvor bio „uznemirenje javnosti”, Marjanović nije mogao da bude uhapšen u sudnici. To bi bilo moguće da je kao razlog za pritvor navedena opasnost od bekstva. Međutim, u ovom slučaju osuđeni je otišao kući, a uhapsila ga je policija po nalogu suda.

Malčanski berberin sahranjen u Malči

Ninoslav Jovanović je kaznu doživotnog zatvora izdržavao u Zabeli, a sahranjen je na seoskom groblju u Malči, gde se skrivao nakon što je pustio otetu devojčicu, a upravo tu je bio i uhapšen. Sahrani su prisustvovali njegovi roditelji, uža porodica i nekoliko komšija.

Procedura sahrane osuđenika propisana je Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija. O smrti osuđenog odmah se obaveštavaju policija i javni tužilac, a zatim njegov bračni drug, deca i usvojenik, a ako ih osuđeni nema onda njegovi roditelji, usvojitelj, brat, sestra, dalji srodnici ili osoba koju je on odredio. Obaveštava se i sud koji je doneo prvostepenu odluku, sud nadležan za izvršenje i matičar. Posmrtni ostaci osuđenog i njegove lične stvari predaju se porodici ili osobi koju je on naveo. Ako osuđeni nema porodicu, ili porodica, odnosno osoba koju je odredio, ne prihvati posmrtne ostatke, osuđeni se sahranjuje o trošku kazneno-popravnog zavoda.