Energetska kriza koja drma svet, pa i Srbiju, nije zabeležena još od sedamdesetih godina prošlog veka, upozorila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, a poput stanovnika mnogih evropskih zemalja, ministarka energetike Zorana Mihajlović najavljuje da će i naši građani i privreda morati da štede.
Ministarka je rekla da je potrebno da svi, građani, privreda i država, budemo racionalniji u potrošnji energije i najavila da će ministarstvo uskoro predložiti potencijalne mogućnosti za smanjenje potrošnje i mere štednje.
Uvoz struje do marta
- Situacija na berzama je dramatična, danas megavat-čas električne energije košta 562 evra, a pre godinu dana je bio 90 evra. Cena gasa je sa 120 evra za hiljadu kubnih metara u martu prošle godine porasla na 2.200 evra i sve projekcije govore da će biti i viša. Od decembra prošle godine, kad smo imali probleme u EPS, mi se spremamo za ovu zimu, radimo sve što možemo da obezbedimo dovoljne količine električne energije, gasa, nafte, naftnih derivata i zasad smo na dobrom putu. Najkritičnija je situacija sa strujom, koju ćemo sigurno uvoziti i narednih meseci i procena je da ćemo do kraja zimske sezone potrošiti oko tri milijarde evra kako bismo osigurali energetsku bezbednost i kako bismo imali dovoljno električne, toplotne energije, gasa, nafte, naftnih derivata - izjavila je Mihajlovićeva u Petrovcu na Mlavi.
Foto: Pixabay.com
Brnabić: Nadamo se da neće biti restrikcija
Vlada ulaže napore da se stabilizuje proizvodnja električne energije u zemlji i da se obezbede dovoljne rezerve struje kako ne bi bilo restrikcija, poručila je premijerka Ana Brnabić. - Nadam se da Srbija neće biti u situaciji da sprovodi drastične mere štednje - rekla je ona za TV Prva, a na pitanje da li će mere štednje podrazumevati da se gasi ukrasna rasveta na ulicama, kao što je to slučaj u Severnoj Makedoniji, premijerka je kazala da mnogo turista posećuje Beograd za praznike upravo jer je jedan od najlepših i najsvetlijih gradova, te da bi takva odluka štetila turizmu.
Ona je prethodno navela da je prva tačka u štednji energije energetska efikasnost, kakvi su prozori, vrata, na šta se građani greju i mogućnost da se instaliraju solarni paneli.
Mihajlovićeva je napomenula i da Srbija i dalje ima najnižu cenu struje u Evropi i da će s poskupljenjem od 6,5 odsto razlika na računima iznositi od 250 do 320 dinara.
Gas četiri puta skuplji
Guvernerka Tabaković je na prezentaciji Izveštaja o inflaciji za avgust dodatno oslikala razmere energetske krize koja, kako je rekla, "nije zabeležena još od sedamdesetih godina prošlog veka".
Foto: Pixabay.com/Inactive account – ID 12019
Posle septembra padaju cene
Prema projekciji NBS, međugodišnja inflacija, koja je u julu u Srbiji iznosila 12,8 odsto, od čega je oko 70 odsto doprinosa poticalo od rasta cena hrane i energenata, tokom tekućeg tromesečja ove godine dostići će vrhunac (najverovatnije u septembru). - A zatim će imati opadajuću putanju, uz očekivan snažniji pad u drugoj polovini 2023. godine - navela je guvernerka Tabaković.
- Prosečna cena gasa, koja je reperna za evropsko tržište, u julu ove godine u proseku je iznosila preko 1.800 dolara za hiljadu kubnih metara, što je četiri puta viša cena nego godinu dana ranije i 16 puta viša u odnosu na prosečnu za 2020. Slično, berzanska cena električne energije u zemljama zone evra (Austriji i Francuskoj) u julu je u proseku iznosila 360, odnosno 400 evra po megavat-satu i bila je za oko četiri, odnosno pet puta viša nego godinu dana ranije, dok je svetska cena nafte, iako u padu od sredine juna, u julu u proseku iznosila 109 dolara po barelu i bila je viša za preko 46 odsto nego pre godinu dana. Pored toga, svetske cene žitarica, merene indeksom FAO, od početka godine beleže dvocifren međugodišnji rast, koji je u julu iznosio oko 17 odsto - navela je ranije guvernerka.
Ona je napomenula i da je neizvesnost u međunarodnom okruženju veća nego što je bila pre tri meseca po mnogim pitanjima.
- Neizvesna su pre svega geopolitička dešavanja, a time i njihov uticaj na raspoloživost i cene energenata, industrijskih sirovina i hrane - zaključila je ona.
Gase rasvetu, manje se tuširaju
Kako prenose mediji, u Severnoj Makedoniji od 1. septembra stupaju na snagu mere koje bi trebalo da omoguće uštedu struje do 15 odsto. Gašenje dekorativne rasvete na javnim zgradama i spomenicima kulture, gašenje sijalica kad ima dovoljno dnevne svetlosti, hlađenje klima-uređajima na temperaturi višoj od 27 stepeni i grejanje na nižoj od 20 stepeni, gašenje računara nakon rada, redovna zamena filtera na grejnim i klima uređajima, zamena prozora onim energetski efikasnim samo su deo propisa makedonskih vlasti za državne institucije. Domaćinstvima se preporučuje da bojler uključuju samo kad postoji potreba za toplom vodom i po mogućstvu kad je jeftina struja, zatim racionalna upotreba grejnih tela, sijalica, izolacija plafona, spoljnih zidova i prozora... Na mere štednje svoje stanovnike pripremaju i vlasti Hrvatske, dok je Nemačka uvela taksu na gas za sve potrošače od oktobra, te vlasti za građane zbog toga smišljaju različite načine uštede. Pored gašenja rasvete na fudbalskim stadionima, katedralama, mostovima i ulicama noću, ljudi širom zemlje se već tuširaju kraće i hladnijom vodom, ograničavaju potrošnju struje na računarima i telefonima, pa čak i zamenjuju kuvane večere hladnim grickalicama...
