"Traži se momak u beloj majici koji mi je danas oko 15 sati kod Emone pomogao da povratim svoj ukradeni novčanik! U žurbi ka detetu nisam ni stigla da mu se zahvalim!", pisalo je u objavi koju su delile Nišlije.

Ređale su se čestitke i stikeri ali od "neznanog junaka" nije bilo ni traga ni glasa, do juče kada se rečima "Evo ga!" oglasio Zoran Kandić, drug mladog Nišlije Miloša Milosavljevića. Miloša je potražila i redakcija "Telegrafa", a u razgovoru za ovaj portal skromni student, kazao je da je reagovao onako kako bi se očekivalo od svakog kada je drugome potrebna pomoć.

- Išao sam Obrenovićevom ulicom kada sam najpre ugledao čoveka u žutoj majici kako trči a zatim i usplahirenu ženu koja ga je sledila, odmah sam shvatio da se nešto neuobičajeno dešava. Upitao sam je, da li joj je potrebna pomoć a ona mi je kazala da joj je begunac ukrao novčanik. Potrčao sam za njim, vrlo brzo sam ga susitigao, uhvatili smo se u koštac, ali zahvaljujući tome što godinama treniram borilačke veštine, vrlo lako sam ga savladao i oborio na zemlju. Tu se našao i jedan policijski inspektor koji je bio u prolazu i kazao mi da će patrola vrlo brzo stići što se i desilo. Otišli smo u policijsku stanicu, dao sam izjavu a kod kradljivca je nađen novčanik i vraćen vlasnici - opisuje nesvakidašnju situaciju u kojoj se našao, Milosavljević.

Komentarišući to što je goloruk krenuo na kradljivca, koji je mogao da bude i naoružan, Miloš kaže da je razmišljao i o toj mogućnosti ali da ga pomisao da begunac kod sebe ima nož ili nešto još opasnije, nije sprečila da reaguje.

- To je bio čovek u punoj snazi, između 30 i 40 godina, žestoko se opirao. Kada sam shvatio da kod sebe nema oružje, laknulo mi je. Bio je jako drzak, tvrdio je da nije on ukrao novčanik već neki drugi čovek koji je umakao. Kada ga je policija odvodila, obasuo me je psovkama i grdnjama, bio je besan što je uhvaćen. Kasnije sam čuo od policije da su ga jurili nekoliko dana jer se radi o serijskom lopovu čije su žrtve bile žene, te da je delovao po centru grada - objašnjava mladić.

Priznaje da mu je bilo drago kada je saznao da se za njega čulo a posebno što mu se žena kojoj je pomogao, javila.

- Kontaktirala me je juče i zahvalila se… Smatram da sam uradio ono što je trebalo da uradi bilo ko od ljudi koji su u to vreme tamo bili ali su ostali na nivou "posmatrača". Smatram da mi je samopouzdanje koje sam stekao baveći se džiu džicom pomoglo da reagujem kako treba. Drago mi je što se sve završilo lepo a još draže što je to što sam uradio izazvao tolike pozitivne reakcije - zaključio je Milosavljević.