Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas svegog Sisoja. Srbi poštuju Sisoja kao brzog pomoćnika u svakoj tuzi i nevolji.
U našim krajevima ovaj svetac je izuzetno poštovan i cenjen posebno kod majki i žena jer važi za zaštitnika dece i brzog pomoćnik u svakoj nevolji.
Zbog toga je većina običaja koji se i danas poštuju u Srbiji u vezi sa decom. Mnoge majke praktikuju da poste 7 dana pred ovaj praznik da bi se pričestile, a ovaj „sedmodnevni post“ je nepisano pravilo kojeg se počinje pridržavati sve veći broj majki. Veruje se da će tako njihovi mališani biti zdravi i da će ih u životu pratiti sreća.
Ako na današnji dan pada kiša, obavezno treba pustiti decu da istrče napolje i dobro pokisnu. U nekim krajevima naše zemlje i do danas je sačuvano verovanje da je to voda koju Sveti Sisoje sa neba šalje na njih i da će tako najbolje i najzdravije porasti.
Stariji kažu da je Sveti Sisoje najveći prognitelj svih đavola koji napadaju decu. Zbog toga se veruje da danas deca mogu ostati napolju i noću, jer svi demoni beže i kriju se.
Foto: Beta
Narod kaže da će sve što rodi na ovaj dan biti srećno i dugovečno.
Ko je bio sveti Sisoje?
Prepodobni Sisoje Veliki bio je rodom iz Misira u današnjem Egiptu i učenik Svetog Antonija.
Teškim trudovima nad samim sobom toliko je ukrotio sebe, da je bi krotak i nezlobiv kao jagnje. Zato mu je Bog dao veliku blagodat, da isceljuje bolesnike, izgoni nečiste duhove, i mrtve vaskrsava.
Još za života se pročuo kao iscelitelj i čudotvorac, pa su mnogi dolazili kod njega po savet i lek. Sisoje je živeo u pustinji 60 godina.
Deo moštiju Svetog Sisoja nalazi se u manastiru Svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini.
Tačan podatak kada je Sisoje došao u Srbiju ne postoji. Definitivno se zna da je Sisoje do 1391. godine bio iguman u Hilandaru, što se utvrđuje u dokumentima koja svedoče o pomirenju Srpske crkve i Carigradske patrijaršije.
Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić
Prilikom nadiranja Turaka, mnogi monasi su bežali iz južnih predela, a spas i zaštitu tražili kod kneza Lazara.
Tadašnji knez ih je primao i raspoređivao po već postojećim manastirima ili im podizao nove. Sisoje, koji je pripadao grupi isihista /Sinajiti/ odužio se knezu tako što je umnogome, zajedno sa ostalim monasima, uticao na srpsku pobožnost.
