Njegovi aforizmi obeležili su jednu epohu u Beogradu i do sada se nije rodio niko ko je sa tako malo reči umeo da kaže tako mnogo.

Duško Radović je jedan od mnogih značajnih Beograđana koji nije rođen u Beogradu, a čije je stvaralaštvo postalo neodvojivi deo identiteta i duha prestonice Srbije koji magnetskom snagom privlači onekoji u njemu žive, da ga nikad ne napuštamo, a one koji su nekada imali sreće da ga posete, da mu se uvek vraćaju.

Budio je Beograđane na talasima kultnog Radija Studio B svojom oštroumnošću. Ne samo da ih je budio, već ih je na sebi svojstven način osvešćivao, zbog čega često nije bio miljenik vlasti.

“Vreme je za slatko i vodu, koji se još uvek služe u nerazvijenim i zaostalim delovima grada”.

“Da nema Boga u nekim zemljama na Zapadu mnoga naša deca ne bi videla svoje roditelje za novogodišnje praznike”.

“Jedna zgrada u Kondinoj ulici liči na mašinu za pranje rublja, u nju su sinoć ušla prljava deca, očekujemo da se jutros pojave čista”.

Duško Radović je preminuo na današnji dan, pre 36 godina u njegovom voljenom Beogradu. Gradu kojem je zavetovao najlepše misli i reči, učinivši ih njegovom besmrtnom baštinom:

“Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno”.