Neposredno pošto je objavljeno da je dobitnik Nobelove nagrade zbog značajnih proboja u Ajnštajnovoj teoriji relativiteta, kao i dokaza o postojanju crnih rupa, ser Rodžer Penrouz je u intervjuu za britanski Telegraf izjavio da je pre našeg postojao još jedan Univerzum i da osećamo njegovu energiju kroz crne rupe.Ser Rodžer tvrdi da su takozvane Hokingove tačke – tačke velikog, neobjašnjenog elektromagnetnog zračenja na nebu – ostaci nekog prethodnog Univerzuma.

Ova pretpostavka je deo teorijskog modela univerzuma nazvanog konformna ciklička kosmologija. Prema ovoj teoriji, Hokingove tačke predstavljaju poslednje izbacivanje energije (u obliku takozvanog Hokingovog zračenja) iz starijeg univerzuma, kroz crnu rupu.

Crna rupa je objekat čije je gravitaciono polje toliko jako da ni jedan oblik materije ili zračenja – pa čak ni svetlo – ne može da mu se odupre. Moguće je da se jedan ovakav objekat nalazi u sredini naše galaksije. Naučnici Rajnhard Gencel i Andrea Gec, koji sa ser Rodžerom dele Nobelovu nagradu, došli su do najuverljivijeg dokaza za pretpostavku da se u sredini Mlečnog puta nalazi supermasivna crna rupa.Postoji mogućnost da je vremenski period potreban za potpun nestanak crne rupe duži od trenutne starosti našeg univerzuma, te je ovaj nestanake nemoguće opaziti.

Kako prenosi Independent, ser Rodžer je naglasio da „Veliki prasak nije početak. Pre njega je nešto postojalo, a to nešto nas čeka u budućnosti“.

Naš univerzum se neprestano širi, i sva masa vremenom propada, a prema ovoj mojoj ludoj teoriji ta daleka budućnost postaje Veliki prasak za neki naredni eon. Prema tome, naš Veliki prasak započeo je nečime što je za neki prethodni eon bila daleka budućnost, i tada bi postojale slične crne rupe u fazi nestajanja koje bi proizvele ove tačke koje ja nazivam Hokingovim. Mi sada vidimo ove tačke. U prečniku su oko osam puta veće od Meseca i blago su toplije od svoje okoline. Imamo prilično čvrst dokaz da makar šest ovakvih tačaka postoji“, navodi Nobelovac, prenosi RTS.

Ipak, mnogi naučnici oštvo odbijaju ovu pretpostavku, tvrdeći da još uvek ne postoji čvrst dokaz o vrsti zračenja koja izlazi iz crnih rupa. Takođe, da bi beskonačno veliki univerzum postao beskonačno mali, potrebno je da sve čestice izgube svoju masu kako univerzum stari, što je takođe često osporavana pretpostavka.Prema standardnoj kosmologiji, Univerzum je posle Velikog praska prošao kroz kratak proces širenja u kome su nepravilnosti u njegovoj strukturi eliminisane.

Kao odgovor na ove kritike, ser Rodžer kaže da su i crne rupe dugo bile otpisane kao čisto matematički koncept, sve dok nije dokazano njihovo postojanje u stvarnosti.