OBIČAJI

Na današnji dan se, prema verovanjima, ništa ne iznosi iz kuće, a obeduje se na slami. Ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pečenica. Žene u kući mese božićne kolače, torte, pripremaju trpezu za Božić. Postoje pravila i šta se ne sme u ove svete dane. Najvažnije je da se svi ukućani izmire i kod Srba je veliki greh svađati se u vreme božićnih praznika. To su dani pomirenja i sloge i svi ukućani se trude da ničim ne poremete prazničnu atmosferu. Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. Vezuje se za slovensko božanstvo Svetovida. Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta. Za Badnjak se bira hrastovo drvo i po njega idu rano ujutru samo muškarci, obično domaćin i sin. Badnjak se ne u nosi u kuću pre prvog mraka i tek onda stavlja na ognjište. Kada se donese badnjak, kolje se pečenica, obično prase, a domaćice pripremaju posnu hranu. Uveče se pali badnjak uz povike “koliko iskrica, toliko parica…” Na Badnje veče ne treba zaspati dok badnjak ne izgori, jer će onda ukućani umirati bez predznaka. Vatra na ognjištu na Badnji dan i Božić ne treba da se raspiruje duvanjem da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne bi nadimala od trave. Umesto toga, vatra se raspiruje lisnatim granama. Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je nešto pozajmljeno, traži se da se vrati, jer ne valja da ono što pripada kući bude van nje za Božić.