Majk je posećivao ovaj grad otprilike jednom mesečno kako bi prodavao olovke, papir i konac po kućama i preduzećima u blizini železničke pruge u centru grada. Stigao bi na jug oko 15 časova vozom i ostao preko noći. Sutradan bi se ponovo ukrcao na voz i nastavio put.

Tokom jednog putovanja u Preskot, Majk je verovatno prespavao na otvorenom u gradskom parku. Sledećeg dana, 21. avgusta 1911, njegovo telo je pronađeno ispod drveta u parku, gde je očigledno umro od srčanog ili moždanog udara.

Telo je odneto u pogrebni zavod Korniš, gde je balzamovano. Pretragom Majkovih stvari nije pronađena nikakva identifikacija. O Majku se znalo da je imao četrdeset do četrdeset pet godina; govorio engleski sa malim naglaskom; verovatno bio Italijan; pretrpeo neku vrstu povrede desne ruke i leve noge, moguće posledice moždanog udara. Telo je izloženo u pogrebnom zavodu u nadi da će ga neko identifikovati. Ali niko se nije javio da identifikuje ili traži da sahrani telo.

Kako su godine prolazile, postajalo je sve manje verovatno da će Majk ikada biti identifikovan. Telo se pretvorilo u donekle turističku atrakciju, a ljudi su putovali iz okolnih mesta da bi pogledali ostatke.

Godine 1975. kancelarija državnog tužioca u Arkansasu zatražila je od pogrebnog preduzeće Korniš da sahrani telo. Dana 12. maja 1975. godine na groblju De An održana je tiha ceremonija i stari Majk je sahranjen a na sahranu su mu došli skoro svi građani tog grada.

Pisac Majk Nikols istraživao je identitet Starog Majka devedesetih godina. Prema njemu, neko od mrtvozornika svedočio je da je video Majka deset dana ranije na policijskom sudu u Litl Roku, zajedno sa drugim čovekom po imenu Pet Mekfarland, gde je optužen za javno pijanstvo. List "Arkansas Gazeta" izvestio je da je Pat Mekfarland uhapšen je zbog narušavanja mira, dok je jedini uhapšen zbog pijanstva tog dana bio čoveka po imenu J. M. Estes.