Južnokorejski mediji nedavno su izveštavali o bizarnom slučaju starijeg para, koji je poslednju deceniju života proveo gomilajući tone smeća i to iz tužnog razloga. Njihov 40-godišnji sin odbija da napusti kuću i pronađe posao.
Šokantna priča o Čoiju (75), koji je u poslednjih 10 godina dvospratnu kuću pretvorio u deponiju, skupljajući smeće i limenke sa gradskih ulica, potresla je javnost. Uveren da je smeće jednog čoveka, za drugog blago, ovaj penzioner je bukvalno celu kuću napunio đubretom, pre nego što je to učinio i sa balkonima, pa čak i dvorištem, prenosi "Oditi sentral".
Budući da su ulazna vrata Čoijevog doma prekrivena vrećama sa đubretom, reporteri koji su ga posetili, morali su da se popnu na "planine" smeća, kako bi se progurali kroz vrata. Kada su ušli unutra, neprijatni mirisi učinili su da neprestano kašlju i otežano dišu, a Čoi, njegova 70-godišnja supruga i njihov sin, nekako su ove uslove trpeli godinama.
Svi su spavali u maloj sobi, jer je ostatak prostorija, uključujući i hodnike, bio ispunjen smećem. Komšije su se u početku žalile na ono što Čoi radi, ali kako nije prestajao, odustale su.
- Sve čemu mogu da nađem namenu - korisno je, a u smeću ima i izgubljenog blaga - rekao je Čoi, dodajući kako je svakodnevno lutao ulicama grada skupljajući sve vrste otpada.
Njegov sin nije kročio na ulicu više od godinu dana. Samo je sedeo po ceo dan u malenoj sobi, ne radeći apsolutno ništa. Uprkos ponovljenim molbama roditelja da ga nateraju da izađe i nađe posao, više je voleo da živi od njihove penzije. Čoi je dodao kako je sin razlog što je proteklu deceniju proveo skupljajući smeće.
- Moj sin voli da bude kod kuće, ne izlazi da traži posao i to nas brine. Samo se bojimo da ćemo supruga i ja uskoro umreti, a on ostati bez ikoga i ičega, pa sam odlučio da čuvam sve što nađem, a zatim je bilo sve više i više toga - kaže otac.
Nažalost, lekari koje je pozvala reporterska ekipa, otkrili su da Čoijeva supruga ima ozbiljnih srčanih problema. Preporučili su joj da bi trebalo da živi u čistijem okruženju i bude fizički aktivna, kako bi se stanje poboljšalo. Iako isprva nerado, Čoi se složio da dobrovoljci očiste njegov dom.
Dovedeno je 226 ljudi i bager, koji su razvrstali 150 tona smeća. Čoijev sin prvo je odbio da napusti sobu u kojoj je boravio, ali posle nagovora roditelja, našao se na ulici posle više od godinu dana.
Kada je prvi put posle 10 godina video svoj dom čist i bez smeća, Čoi je počeo da plače i rekao: "Zbog budućnosti i zdravlja svoje supruge, nikada više neću skupljati smeće".
