Fudbaleri su danas veliki uzor mladima i neko na koga se ugledaju mnoge generacije. To je veliko uživanje za sve fudbalere i velika privilegija, ali i velika obaveza da se uvek na bude na nivou što se tiče ponašanja, odnosa prema protivniku i odnosa prema navijačima.

Sve to na najbolji način razume i kapiten Voždovca, Stefan Purtić, koji je rešio da pred meč sa Crvenom Zvezdom koji je Voždovac igrao na svom stadionu u septembru, obraduje jednu Petru i priušti joj jedinstven doživljaj.

Nakon što joj je poklonio svoj dres i doveo na stadion, Purtić je sa Petrom izašao i na teren pred sam početak meča sa crveno-belima. Kako je Petra doživela izlazak iz tunela sa Purtićem i ostalim fudbalerima pred nekoliko hiljada navijača najbolje opisuje pismeni sastav koji je napisala u školi i za koji je dobila peticu!

“Jednoga dana mama me je povela na posao. Mislila sam da ću kao i uvek ići u igraonicu, ali sačekalo me je iznenađenje.

Kod mame na vrhu zgrade se nalazi fudbalski stadion Fudbalskog kluba Voždovac. Tog dana je Voždovac igrao protiv Crvene Zvezde. Ja često volim da gledam utakmice, pa sam isto želela i tog dana. Po mene je došao kapiten Voždovca, Stefan Purtić. Umesto da me odvede do tribina, on me je odveo na skroz drugo mesto. U dečiju svlačionicu i rekao mi je da ima iznenađenje za mene. Dao mi je dres sa brojem 24 isti kao njegov i rekao da ćemo zajedno izaći na teren. Dok smo izlazili na teren čvrsto sam ga držala za ruku jer sam jedva hodala od uzbuđenja. Imala sam osećaj kao da letim od sreće. Bilo je puno novinara i navijača. Ostala sam do kraja utakmice na tribinama i navijala.

Iako je Voždovac izgubio 1:3 od strane Crvene Zvezde, Voždovac će uvek biti pobednik za mene. Ovaj dan nikada neću zaboraviti , a kao dokaz imam sliku sa kapitenom iz novina".

Ovo su male stvari koje pokazuju pravu svrhu fudbala. Pokazuju koliko ono što nama deluje naizgled nebitno, može nekome ulepšati ceo dan. To je moć fudbala. To je fudbal.