Gost u ovonedeljnom izdanju emisije "Premijera - Vikend specijal" bio je Dragan Džajić, fudbalska legenda, koji je otvorio dušu i ispričao put svog profesionalnog uspona.

Rođen sam na Ubu, tu sam počeo da igram fudbal. Moji drugovi koji su živeli tu, na Ubu, voleli su fudbal. Želeo sam da igram fudbal i budem fudbaler. Tamo je postojao FK "Jedinstvo", igrao sam fudbal u dvorištu, u školi, za vreme velikog odmora, posle škole. Posle sam došao u Zvezdu. Moje detinjstvo je bilo lepo, imao sam dovoljno vremena za igranje, dovoljno prostora da se igram. Škola, naravno, voleo sam da idem u školu, ali voleo sam i da se igram - započeo je svoju ispovest Džajić.

Ja sam sa 16 godina došao u Zvezdu, u podmladak. Dobro sam igrao, posle sam pozvan u prvi tim. Nisam verovao da ću moći tako mlad, ali te godine smo osvojili duplu krunu. Mi koji smo živeli u manjim mestima, nije bilo radijskih, televizijskih prenosa, sve sam saznavao iz štampe. Znao sam sve Zvezdine igrače, sve igrače iz prve savezne lige. Sanjao sam da jednog dana zaigram za prvi tim Zvezde. Tada je bilo jako dobrih igrača, igrao se fudbal na teritoriji cele bivše Jugoslavije, bilo je dobrih klubova. Bilo mi je zadovoljstvo da igram u takvoj ligi. Najviše sam pomogao sam sebe, što sam bio talentovan i odgovarao svim zahtevima - govorio je Džajić.

Igrao sam 590 puta za Zvezdu, dao 287 golova. Kad igrate 590 puta teško je izdvojiti jednu utakmicu. Ono što je moj utisak sada to je ta liga koja je bila veoma jaka, pobede protiv "Hajduka", "Partizana", "Dinama". Kada smo igrali u finalu kupa Jugoslavije, kada smo igrali revanš u Beogradu, završila se 0-0, i pred kraj produžetaka sam dao gol. To mi je ostalo u lepom sećanju. Koji sam dao u Firenci, protiv Engleza, polufinale kupa Evrope, dao sam gol dva, tri minuta pred kraj, to je gol koji me afirmisao, postao poznat van granica Jugoslavije. Tada sam pozvan u Rio de Ženeiru, da igram za tim sveta. To je jedno priznanje, lep osećaj, druženje sa svim igračima. To su bila lepa vremena, ja sam bio u društvu igrača koji su bili imena za mene u to vreme. Igrao sam i protiv Pela, koji je bio najbolji igrač na svetu, želeo sam i da ga vidim, svi su želeli da ga vide, upoznaju i igraju protiv njega. List "Sport" je birao najboljeg u tog godini, bio sam izabran ja. Bio sam 5-6 puta za najboljeg igrača Jugoslavije od 1966 do 1971. godine. Ponosan sam što sam bio igrač Crvene Zvezde, što iza mog rada stoje evropska i svetska titula - govorio je Džajić.

Ja sam završio karijeru kao igrač koji je najviše puta igrao za reprezentaciju Jugoslavije, to mi je drag rekord. Nakon poslednje utakmice, davno sam pripremao sebe na kraj, da što najbezbolniji način prebrodim. I od Zvezde, otišao sam mlad sa 32 godine, povukao sam se kad sam želeo - rekla je Zvezdina zvdezda.

U vreme kad sam ja igrao fudbal, igrač nije mogao da napusti zemlju pre 28 godine, žao mi je što igračku karijeru nisam završio u "Realu", imao sam i poziv. Razočran sam u neke ljude koji su mi sve to na neki način pokvarili. Ostaje mi taj žal, iako sam igrao i u Francuskoj. Ostaje mi Zvezda, koja je za mene najveći klub. Najviše sam voleo da budem igrač. Bio sam direktor, predsednik kluba, sada sam počasni - govorio je Džajić.

Dragan Džajić našao se i na listi 100 najboljih igrača sveta, i tom prilikom istakao je kako mu je to jedno od najdragocenijih priznanja.

To mi je jedno od velikih priznanja, nisam očekivao da će ta anketa da se pravim. Treba poštovati "Frans fudbals", oni na izvanredan način prate fudbal i fudbalske karijere. Ako ste u 100 najboljih igrača na svetu i 10 najboljih levih krila, to je moje najveće prizanje. Sretan sam što sam se bavio fudbalom, pružio mi je mnogo, a i ja sam njemu na najbolji mogući način - zaključio je Džajić.

Autor: S.M.