Pomalo iza kulisa, dok je javnost spekulisala o mogućim internacionalnim pojačanjima, Partizan je u tišini dogovorio i realizovao povratak Danila Pantića (24), o čemu ste na Telegrafu već mogli da čitate. Posle skoro dve godine od poslednjeg mantada, vezista se vraća u Humsku kao slobodan fudbaler i potpisaće trogodišnji ugovor.

Upravo je stavka da se Pantić ovoga leta oslobodio "stega" ugovora sa Čelsijem najviše i animirala crno-bele da posegnu za njegovim anagažovanjem, pored, naravno, igračkih kvaliteta, jer prošla saradnja nije donela dobro ni crno-belima, niti samom igraču.

Pantić je imao važeći ugovor sa "plavcima", blago rečeno - bizaran, jer mu je čak i trening kamp londonskog kluba bio "zabranjena zona", pa je prosleđivan na pozajmice u vezi sa kojima se takođe najviše pitao Čelsi. Tabor "plavaca" je ovu informaciju potvrdio i na svom sajtu.

Tako je završavao u Viteseu, Ekscelzioru, Partizanu, Videotonu, Čukaričkom, propuštao prilike da realizuje neke transfere (imao ponudu Fenerbahčea 2019. godine) i kakvu god sezonu imao iza sebe, uvek se vraćao na početnu tačku - u kavez Čelsija.

Nije mogao da ga se oslobodi ni sudskim putem, morao je da sačeka kraj ugovora kako bi konačno postao slobodan i mogao da odlučuje o sopstvenoj sudbini. Konačno je ovoga leta i to dočekao, pa je usledio logičan razlaz sa Čelsijem, koji mu je verovatno potpuno promenio smer karijere.

Mogao je Pantić da ostane u Čukaričkom, gde su mu revitalizovali karijeru proteklih meseci, ali je ipak odlučio da se vrati u sredinu u kojoj je odrastao i gde se oseća najkomotnije.

Partizan je pratio i čekao epilog završetka sage sa londonskim klubom i čim se javila mogućnost da stipi u pregovore sa igračem, to je ekspresno učinjeno i načelno dogovorena trogodišnja saradnja, čim fudbaler reši i poslednje papirološke obeveze prema "plavcima".

Kada je i to stavljeno "ad akta", Pantić se priključio crno-belima i stavio na raspolaganje treneru Aleksandru Stanojeviću, koji ga veoma ceni kao fudbalera.

LOŠA ODLUKA I TEŠKE POSLEDICE

Pantić će u narednoj sezoni pojačati konkurenciju u veznom redu, ali i rotaciju, jer Partizan u proteklom periodu nije mogao da reši problem kvaliteta igrača sa klupe.

Rekosmo već, radi se o detetu Partizana, igraču koji je u klasi 1996. godišta imao možda i najveći potencijal, pored Andrije Živkovića, Nemanje Radonjića, Saše Lukića, Miroslava Bogosavca...

Sve je išlo pravim smerom, Pantićev talenat je prepoznat u Humskoj, prekomandovan je u prvi tim još u mandatu Vladimira Vermezovića, poveden na pripreme prvog tima i delovalo je da Saša Ilić neće morati da brine za naslednika, jer je u tom uzrastu igrač pokazivao neverovatan dar na poziciji organizatora igre.

Ipak, jedna loša, ishitrena odluka, prihvatanje ponude Čelsija u ranom dobu, za "sitniš", i pored ponude Partizana da potpiše novi ugovor, ispostavila se kao kardinalna.

Pozajmice u različite sredine, promene pozicija, samo su "razvodnjile" talenat, pa je posle koraka unapred Pantić pravio dva unazad i tako u krug. Uspeo je ipak "podigne" u dve sezone u Partizanu, ponovo skrenuo pažnju na sebe, ali crno-beli, koji je su jedva isposlovali drugu godinu od Čelsija, nisu imali mogućnost da ga otkupe, jer je klauzula iznosila čak 3.000.000 evra.

Potom je usledila pozajmica u Videoton, koja je ponovo napravila "zastoj", da bi u Čukaričkom minule godine Pantić uspeo da "uhvati dah" i obezbedi i treći povratak u Partizan.