Momak rodom iz Smedereva nije imao nimalo lak put do uspeha. U intervjuu za "Informer" Mitrović je otvorio dušu i govorio o svom odrastanju u Smederevu, prvim fudbalskim koracima i teškim momentima kroz koje je prolazio u svojoj karijeri.

- Odrastao sam u normalnoj, radničkoj porodici. O meni i bratu su dosta brinuli baba i deda jer su majka i otac mnogo radili. Kada su bili u prvoj smeni, ustajali su u četiri ujutru da idu na posao. Tata je bio vozač, a majka kondukter. Tako su se i upoznali. Otac je onda počeo i privatno da radi sa šljunkom, pa po ceo dan nije bio kod kuće - otkriva srpski as.

"Ikona" navijača Fulama ne krije da se porodica puno žrtvovala zbog njega.

- Bez obzira na gomilu obaveza, uvek su nalazili vremena da sa nama uče ili da mene voze iz Smedereva u Beograd na treninge. Šest puta nedeljno. Pre ili posle škole, u zavisnosti od toga koja sam smena, čekali su me da me odvedu na trening i vrate kući. Imao sam vremena samo za školu i fudbal, a oni samo za posao i moje treninge. Putovali smo tako od moje devete do četrnaeste godine. Onda sam se preselio u Beograd - kaže Mitrović i dodaje da je presrećan što je danas u mogućnosti da im pruži sve što im je potrebno:

- Odricali su se svega da bih ja uspeo da ostvarim snove, da bih mogao da radim šta volim. I moj brat je mnogo puta morao da se žrtvuje. Na primer, dešavalo se da nemamo para i onda on ne dobije nove patike ili majicu da bi imali meni da kupe kopačke ili kostobrane. Naravno da sam srećan što sam uspeo, ali mi je mnogo draže što se to dogodilo zbog svih njih, koji su godinama sebe stavljali u drugi plan da bih ja išao prema svojim ciljevima. Drago mi je što danas njima mogu da pružim više.

Kada je primio prvu platu mladi Mitar je sve spiskao na garderobu.

- Od prve plate sam otišao u tržni centar i pokupovao sam nekoliko istih majica u različitim bojama. Svašta sam tada uzeo. Nisam razmišljao uopšte. Željan si, pa želiš sebi da ispuniš neke hirove. Ali to te brzo prođe.

Autor: