Sudeći po porukama koje su pripadnici kriminalnog klana Velje Nevolje i Mareta Mesara, razmenjivali tog dana vidi se da su 14. oktobra organizovali, kako sami kažu, “dve velike akcije u isto vreme”. Jednu su, kako se vidi po porukama, lično “odradili” šefovi ovog svirepog klana - Veljko Belivuk i Marko Miljković, dok su paralelno, preko “Skaja”, bili na vezi sa pripadnicima svog klana koji su imali zadatak da pokupe Lazara Vukićevića, odvedu ga u “klanicu” u Ritopeku i tamo ga muče i ubiju.

Vukićevića, koji je imao lični sukob sa Belivukom zbog poslova oko droge, u Ritopek su namamili upravo Nevolja i Mesar, i to odmah nakon što su sami izvršili dve likvidacije. Kako je navedeno u optužnici protiv ovog klana, Belivuk i MIljković su otputovali u Crnu Goru kako bi, najverovatnije po nalogu njihovog šefa - vođe kavačkog klana Radoja Zvicera, oteli Mila Radulovića, visokopozicioniranog pripadnika suparničkog škaljarskog klana.

U kriminalnim krugovima Radulović je bio poznat pod nadimkom Mile Kapetan, a Vukićević je sarađivao sa njim na poslovima oko droge. Upravo koristeći njegov kriptovani telefon, Belivuk i Miljković su namamili Lazara Vukićevića do vikendice u Ritopeku. Oni su, kako se navodi u optužnici, Vukićeviću poslali fotografiju vezanog Belivuka uz poruku da dođe da “ispita Vepra” (nadimak za Belivuka).

“Brate je l’ bi išao da ispitaš Vepra? Al sve brate, sve!!!” - glasila je poruka koju je Vukićević dobio sa telefona Mileta Kapetana ne sluteći da ju je poslao upravo Belivuk.

“Šta god treba brate moje. Ako hoćeš i u akciju da idemo”, odgovorio je Vukićević Kapetanu, koji je na “Skaju” koristio nadimak “Drug 2L”.

Mamljenje se nastavilo porukom: “Brate samo da ga ščepaju, kupi te moj čovek i vodi te tamo!!! Nikome ni reči brate!”

Vukićević je na ove poruke naseo, a “Kapetanov čovek” koji ga je potom kontaktirao i pokupio na dogovorenoj lokaciji, Radničkoj ulici u 20 časova bio je zapravo Nemanja Đurić, visokopozicionirani pripadnik Belivukovog klana.

Istog dana, na isti način, Belivukova grupa pokušala je da namami i Aleksandra Šarca, takođe bliskog škaljarskom klanu, međutim on na ove poruke nije naseo, te su od njegovog ubistva odustali tog dana. U porukama koje su razmenjivali rekli su kratko “Brate nemojte da dirate Šarca onda ništa, ko ga je*e, Šarca batali, pripremite se samo za 20.30, a Šarca ćemo da oderemo na licu mesta na ulici sutra.” Aleksandar Šarac ubijen je sutradan s nekoliko hitaca, na parkingu tržnog centra na Novom Beogradu.

U porukama u koje je Blic imao uvid, vidi se ceo razgovor između pripadnika klana tokom transporta Vukićevića do Ritopeka. Miljković i Belivuk su preko veze pratili da ovo “sprovođenje” prođe bez problema i pratnje, a onda su tražili od klana da za njegovo ubistvo daju “102 odsto od sebe” uz izražavanje žaljenja što oni neće biti tu, da ga lično “završe” jer su morali da odrade “akciju u Crnoj Gori”. Da situacija bude još morbidnija, Belivuk se svojoj ekipi beskrajno zahvaljivao što će ubiti Vukićevića iako on nije tu…

“I nemojte mnogo po glavi, najviše po telu, ali ovoga puta dajte 102 odsto od sebe. Znači hvala vam, hvala vam do neba. Krivo nam je što nismo mogli da radimo dve akcije u isto vreme, evo mi ovde brate uradismo danas trojicu. Znači eto vi tog tu…”

Bizarne poruke nastavljuju se molbom da ga maltretiraju “iz petnih žila” i da ga obavezno daju Miljkoviću i Belivuku na telefon kada ga vežu i odvedu u sobu za mučenje.

“Kad budete išli daj da mu pošaljemo jednu poruku brate…”

Kako se sumnja, Belivuk i Miljković su krvavog 14. oktobra u Crnoj Gori ubili Damira Hodžića i njegovog šuraka Adisa Spahića. Njihova tela do danas nisu pronađena, a ono što su njihove porodice, kada su prijavile nestanak, rekle policiji je da se Spaić pošao da Hodžića odveze negde. Spahić je tog dana napustio renoviranje svog frizerskog salona i majci rekao da se vraća brzo, da samo ide da “odveze Dada (Damira Hodžića)”. Nakon toga izgubio im se svaki trag.

U porukama Belivuk i MIljković svojim saradnicima otkrivaju detalje ove “teške likvidacije” u kojoj su, kako kažu, umalo izgubili glave jer su Hodžić i Spahić pružili otpor.

“I mi smo imali istu situaciju, samo nije stiga da opali jer smo bili brži. Značii uhvatili smo ga za ruku i opalili u glavu, tako da, eto mi smo imali sreće da nije ni stigao”, rekao je Belivuk 14. oktobra tokom razgovora sa Milošem Budimirom, koji je tada još bio u kući u Ritopeku i gde je tada mučen Vukićević.

U razmeni iskustava o ovom krvavom danu, Belivuk i njegov klan priča kao o danu koji će “slaviti kao novi rođendan” i kao o “velikom danu za sve”. Između ostalog, Belivuk je rekao da im je plan da “odrade” i treću osobu tog dana u Crnoj Gori - upravo otetog Mileta Kapetana. Sumnja se da je i on tog dana brutalno ubijen, ali ni njegovo telo nije pronađeno, ali ni drugi dokazi, te je njegov nestanak do danas misterija.

“E ovde Vepar druže, slušaj, sad ćeš da moliš da te ubiju…”

U optužnici se navodi da je Belivuk tražio da čuje Vukićevića na telefon dok je bio zarobljen i živ u Ritopeku kako bi mu ostavio poruku. Pripadnici njegovog klana dali su mu Lazara na telefon, a Nevolja mu je rekao:

“E ovde Vepar druže, gde si Laki, je li bre kome će “grobari” da p*še? Slušaj, znaš da će da te biju toliko, znači da moliš da te ubiju. A imaš sreće što mi ovde deremo ove glupe Crnogorce, pa ne možemo mi… Crkni smrade ciganski, sve ćemo da vas pobijemo, sve. Znači tatu i brata ti šaljemo ekspresno!” - rekao je Belivuk tada već brutalno pretučenom Vukićeviću. Sličnu poruku Lazaru je dao i Miljković.

Sudeći po porukama, klan je imao nameru da Vukićevića ispituje i muči najmanje dva dana pre nego što bi ga ubili, međutim nisu očekivali da će, čim su stigli u Ritopek Lazar pokušati da se brani i izvaditi pištolj “glok”. U rvanju s njim Miloš Budimir polomio je prst, uspeli su da ga savladaju tako što su ga brutalno pretukli. To im je, sudeći po razgovoru, pokvarilo planove da ga duže muče, međutim ni to nije zaustavilo njihovu svirepost. Nad Vukićevićem su se iživljavali satima, a kako su prepričali Belivuku, koji je insistirao da dobije sve detalje jer se “time hrani”, tokom većeg dela mučenja Vukićević nije bio svestan.

“Davio se brate u plićaku”, bio je jedan od jezivih opisa ubistva Vukićevića, na šta je Belivuk oduševljeno odgovorio:

“Ha ha ha, to još nismo radili, ko se setio te gadosti leba ti”.

U toku ovog dopisivanja i razgovora pripadnici klana slali su Nevolji i Mesaru fotografije mučenja, a potom i slike tela Lazara Vukićevića.

Autor: