Za šesnaestogodišnju Milicu Barašin iz Subotice, 7. oktobar te 2010. godine bio je koban. Nije ni slutila, dok se sa slušalicama na ušima, vraćala kući da više neće ugledati svoju majku i porodicu, niti je primetila da je ubica prati. Nadomak kuće, nekoliko desetina metara, u neosvetljenom delu, ubica je mesarskim nožem devojčicu izbo na smrt.
Velikim oštrim sečivom joj je naneo ubode u grudi, a potom joj je prerezao vrat. Ona se borila sa ubicom, o čemu svedoči činjenica da joj je odsečen kažiprst i da su joj ranjeni prsti na levoj ruci, odnosno, da je imala posekotine po rukama. Milicu je našao prolaznik kod somborske pruge, u naselju Zorka.
Prošlo je skoro 12 godina od tog tragičnog dana, a još nema ni motiva ni traga ubici.
Preselili su se iz Sombora, da ona ne bi putovala u srednju školu, koju je upisala u Subotici. Kobnog dana nisu radile ni kamere, u okolini gde je nađeno Miličin beživotno telo. Vraćala se od drugarice, nosila je slušalice na ušima, nije videla ubicu kako joj prilazi s leđa. Majka se zabrinula kada je prošlo deset sati, upalila je svetlo pred kućom, ali umesto svog deteta na vratima je dočekala policiju. Tada je osetila da nešto nije u redu.
Foto: Privatna arhiva
Više od decenije Svetlana se nosi s bolom, često je išla u policiju, nadala se da će ubica biti otkriven. Ali, još pre decennije, rečeno joj je da je nađen i DNK ubice, ali policija nema s čim da ga uporedi. Ni motiv ubistva do danas nije otkriven.
- Okružena sam njenim slikama i uspomenama u sobi, danas mi je teško i da govorim. Sada više ne mogu ni do policije da dođem, izgubila sam nadu da ću dočekati pravdu za smrt svog deteta. Ne mogu da se pomirim da nije doživela najlepše godine, dobila decu, kao njena generacija, danas bih možda njenu decu čuvala, kaže u suzama Svetlana i dodaje da svakog februara nosi ruže na Miličin grob, kada joj je rođendan.
Autor:
