Danima po medijima kruže njegove fotografije sa raznih lokacija u prestonici, građani javljaju gde je viđen i kuda se kreće. On nema dokumenta, ni mesto prebivališta, a svi se pitaju - kako je "pripremljen" za izlazak iz zatvora, da li će negde biti smešten i da li je pod nekakvom vrstom nadzora.

Tim povodom, iz Uprave za krivične sankcije su za Telegraf objasnili kako izgleda priprema osuđenika pre izlaska iz Kazneno popravnog zavoda, a potom su i iz Centra za socijalni rad rekli kako izgleda procedura u ovakvim slučajevima.

- Priprema za otpust počinje prvog dana kad osuđeno lice stupi na izdržavanje kazne. Svaki osuđenik učestvuje u individualnmim i grupnim oblicima rada, a učestvuju i u specijalizovanim programima (opšti bihevioralni program, program za počinioce nasilnih krivičnih dela, zatim program za počinioce krivičnih dela nasilja u porodici, zatim su tu programi za rad sa zavisnicima od alkohola i zavisnicima od narkomanije i drugi...) - navode u Upravi za krivične sankcije.

Kad su u pitanju visoke kazne, u godini pre isteka kazne, uprave Kazneno popravnih ustanova uspostavljaju intenzivnije kontakte sa državnim i nevladinim organizacijama u cilju što bolje pripreme osuđenika za povratak u društvenu zajednicu.

- U tom smislu osuđenicima se pomaže da dobiju lična dokumenta, ličnu kartu, upućujemo ih na pomoć koju mogu da dobiju od Nacionalne Službe za zapošljavanje, zatim materijalnu pomoć od Centra za socijalni rad, na nevladine organizacije koje se bave prihvatom osuđenika u cilju pomoći oko smeštaja i pronalaženja posla.

- Paralelno se sve vreme radi na uspostavljanju pokidanih porodičnih veza ukoliko je takva situacija. Ključna je pomoć porodice za što uspesniji rad na promeni ličnosti i zato se trudimo da uspostavimo i ojačamo kontakte i podršku porodice. U svakom slučaju ključna je podrška vladinog i nevladinog sektora kako bi se bivša osuđena lica što lakše uklopila u društvo i kako bi im se dala nova šansa da se zaposle i ne čine nova krivična dela - rečeno je iz Uprave.

Iz Centra za socijalni rad su objasnili kako ide procedura u ovakvim slučajevima.

- Većina bivših zatvorenika se po izlasku iz zatvora nađe u teškoj situaciji i da bi im se pomoglo u resocijalizaciji mogu se obratiti institucijama koje bi im mogle biti podrška u daljem uključivanju u porodičnu i socijalnu sredinu iz koje su izašli kao i radi materijalne podrške i uključivanja u proces rada.

Zavisno od potreba bivših zatvorenika, odnosno problema sa kojim se suočavaju, centar reaguje u okviru svojih mogućnost – materijalno u vidu jednokratne novčane pomoći (neretko se dešava da bivši zatvorenici nemaju važeća lična dokumenta pa je to prvo što moraju da urade), ukoliko je lice stambeno nezbrinuto, upućuje se u Prihvatilište za odrasla i stara lica do trajnijeg rešenja problema, upućujemo ih i na druge institucije .

- Stručni radnik centra za socijalni rad ih prilikom razgovora obaveštava o svim pravima i uslugama kao i uslovima za ostvarivanje prava iz oblasti socijalne zaštite i porodično pravne zaštite, u zavisnosti od toga da li su sami ili imaju porodicu i koliko je porodica materijalno obezbeđena i spremna da ih podrži u daljem uključivanju i u porodicu i u socijalnu sredinu. Centar za socijalni rad ne vrši nadzor bivših zatovrenika i nema specijalizovane programe i tretmane namenjene bivšim zatvorenicima. Bezbednost i zaštita građana je delokrugu rada Ministarstva unutrašnjih poslova - rekli su za naš portal.

Podsetimo, Igor Milošević prvi put je napao 1992. godine, kada je imao samo 14 godina. Tada je za samo tri dana napao 9 žena, od kojih je 4 silovao. Na slobodu je izašao 2001. godine.

Nije prošlo ni mesec dana nakon što je iz zatvora, napao je ponovo. Silovao je još jednu ženu i počinio 8 razbojništava. Naime, u jednom kozmetičkom salonu silovao je M. A. i opljačkao. Ušao je u radnju i tražio kremu, potom je video da se ključ od salona nalazi u bravi, iskoristio je to, zaključao salon i odvukao devojku u solarijum gde ju je silovao.

Tada je osuđen na 10 godina, ali je iz "Zabele" izašao posle 5 i po godina.

Njegov pohod se nastavio po izlasku iz zatvora.

Naime, u septembru 2007. godine u Ulici Maksima Gorkog, u butik silovao je radnicu uz pretnju nožem. Po izlasku iz radnje ukrao je jaknu i novac. Već sledećeg dana njegova serija napada se nastavila. Igor je uleteo u optičarsku radnju u Ulici vojvode Stepe i uz pretnju nožem ukrao pare, zlatan lanac i naočare.

Nakon serijskih napada 2007. godine policija je krenula u potragu za njim koja je trajala 4 dana. Uhapšen 20. septembra oko 19:30 časova na Adi Huji.

U danima dok je trajala potraga, jedna radnica solarijuma u Njegoševoj je prijavila da je u salon sa solarijumima ušao muškarac koji odgovara opisu silovatelja. Prema njenim rečima, pitao ju je da li može da sedne da sačeka svoju devojku koja se sunča, ali je posle 10 minuta rekao da je gladan i otišao.

Kako je tada izjavila, mušterije su počele da dolaze u solarijum, pa je odustao.

Kako je tada na saslušanju izjavio, on je od novca koji je krao kupovao drogu. Nikada nije priznao silovanja, ali razbojništva jeste.

Autor: