Italijom poslednjih nekoliko dana kružži teorija kojom se bavi krizna jedinica italijanske Civilne zaštite kako je moglo da dođe do ovakvog širenja epidemije, za koju ne postoje dokazi, a u osnovi je utakmica Lige šampiona između Atalante i Valensije.

Utakmica se odigrala 19. februara 2020. na stadionu San Siro u Milanu, prenosi italijanska "Republika" u tekstu o tome da li je tu možda odgovor kako je došlo do ovakvog crnog scenarija u Italiji i šta je uzrokovalo eksponencijalni rast zaraženih.

Pitanja koja se postavljaju su da li su epidemije u Bergamu i Milanu imale dodirnu tacku, imaju li i epidemije u Italiji i Španiji zajednicki faktor, da li je upravo ova utakmica mesto sa koga je sve krenulo?

Potraga za nultim pacijentom u Italiji je trajala predugo, a nije dala rezultate, pa se prešlo na drugu strategiju - razmišljali su da li je širenje zaraze možda omogućilo neko masovno okupljanje?

"Pomenuta utakmica mogla bi da bude izvor širenja zaraze virusom COVID-19. Ta koncentracija desetina hiljada ljudi iz istog podrucja na jednom mestu možda je važan faktor spontanog širenja zaraze", rekao je Masimo Gali, nadređeni u odeljenju Infektologije u bolnici Sačo di Milano.

Da li je onda zapravo 19. februar i utakmica na kultnom stadionu u Milanu početak agonije i tragedije kojoj se ne nazire kraj? 

Ono što je činjenica jeste da je samo šest dana pre utakmice u Valensiji preminuo muškarac koji je bio pozitivan na korona virus.

No, do ove informacije došlo se kasno - istina je utvrđena tek 3. marta, kada su ekshumirali njegovo telo. On je ujedno bio i prva potvrdena žžrtva ovog smrtonosnog virusa u Španiji. Danas broj umrlih u Španiji iznosi 1.725 ljudi.

Tog 13. februara, kada je pomenuti muškarac preminuo, epidemija je već bila zahvatila jug Španije. Zato se i postavlja pitanje da li je on bio izolovan slučaj ili među 2.500 španskih navijača koji su stigli u Milano šest dana kasnije, 19. februara, još neko bio zaražžen?

U isto vreme, odnosno 14. februara u jednom restoranu u Conju, mestašcetu pored Bergama obeležžavao se Dan zaljubljenih. Devet dana kasnije sve koji su prisustvovali proslavi kontaktirala su služžbena lica - jedan od prisutnih u restoranu bio je pozitivan na koronavirus. 

Na spornoj utakmici u Milanu na tribinama i u okviru stadiona bilo je više od 45.000 ljudi - a gotovo svi su se družžili, slavili, grlili, pevali, dodirivali, rukovali... Kasnije je ustanovljeno da je u podzemnoj žželeznici sa navijačima bio i španski novinar Kike Mateu, za kog je posle nekoliko dana potvrđeno da ima korona virus.

Potencijalni putevi kojim je virus mogao dalje da se prenosi i grana nesagledivi su, a epilog danas znamo. Ono što je pored spleta nesrećnih okolnosti doprinelo širenju COVID-19 u Italiji jeste olako shvatanje situacije - građani isuviše dugo nisu shvatali koliko je situacija ozbiljna, opirući se ionako zakasnelim merama vlade, i insistirajući na pokušajima da uprkos svemu vode relativno normalan život.

Koliko se brzo virus širi najbolje ilustruju staticki podaci iz Italije, koji uprkos tamošnjem karantinu ne jenjava. Dakle, na Cizmi je 15. februara bilo registrovano troje ljudi pozitivnih na virus, a sedam dana kasnije taj broj je poceo naglo sa se širi.

 Tako je na primer 23. februara bilo ukupno 157 slucajeva, a posle desetak dana sve je bilo daleko alarmantnije - 10. marta zabeleženo je da je bilo 10. 149 zaraženih ljudi. Danas, 22. marta na sajtu Worldometers.info objavljeno je da je širom Italije obolelo 53. 578 ljudi, a da je broj umrlih 4.825.

 Uprkos najcrnjoj statistici, ogromnom broju umrlih, vapaju iznurenih lekara i medicinskih radnika, alarmantnim upozorenjima, apelima uticajnih Italijana i nadležnih da se poštuju mere izolacije - narod kao da je živeo u uverenju da je imun na korona virus.

 U to su se 20. marta uverili i kineski zvanicnici - potpredsednik Crvenog krsta Kine Sun Šuopeng posetio je regiju Lombardiju, ostavši zatecen stanjem koje nije odgovaralo užasavajucoj situaciji u zemlji. 

Da li je politika karantina dovoljno stroga i da li je doneta na vreme?

 "Ovde u Milanu baš i ne postoji stroga politika karantina: javni prevoz i dalje radi, ljudi se i dalje krecu, i dalje idete na vecere i zabavljate se u hotelima, ne nosite maske… Ne znam da li uopšte mislite… Shvatite, svaki gradanin mora biti ukljucen u borbu protiv koronavirusa. Savetovao bih vam da odmah zaustavite sve ekonomske aktivnosti i smanjite mobilnost ljudi. Svi bi trebalo da ostanete u kucama, ljudski životi su najbitniji", rekao je Šuopeng.