Deset meseci nakon najrigoroznijih metoda borbe protiv pandemije kovida-19, stižu najave da bismo ponovo mogli da se vratimo početnim, najtvrđim koracima u suzbijanju virusa. Medicinski deo Kriznog štaba na sednici u ponedeljak zatražio je uvođenje vanrednog stanja i zatvaranje svih objekata osim apoteka, prehrambenih radnji i pumpa.

To je iznenadilo mnoge, pogotovo ako se ima u vidu da su u međuvremenu prošla gotova dva talasa epidemije, a da o potpunom zaključavanju nije bilo govora čak ni za vreme najvećeg pika tokom novembra i decembra kada smo imali 8.000 zaraženih dnevno i skoro 10.000 hospitalizovanih.

Kon: Da ne puknemo kao zvečka

Epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon tvrdi da vanredno stanje nema alternativu jer rezultat može dati jedino potpuno sprečavanje kontakata.

- Ovakve mere koje su bile preko vikenda nisu ono što je medicinski deo Kriznog štaba tražio, daleko oštrije smo tražili, da sve bude zatvoreno osim prehrane, apoteka i pumpi, da bi se shvatila situacija, ne samo radi shvatanja veći da bi se prekinuo lanac transmisije virusa - naglašava Kon.

Kako ističe, medicinski deo Kriznog štaba ne može da ima drugačiji predlog.

- Svu težinu odgovornosti mora da preuzme čitavo društvo, medicinski deo jasno zna da je ovakva mera ekonomski udar, ali bez obzira na to, to je mera koja štiti živote, i to moramo otvoreno i javno da kažemo. Predlog je da mora da se zabrane nezaštićeni kontakti, inače ćemo puknuti ko zvečka i tek tada će biti jasno šta to znači kad pukne zdravstveni sistem – upozorava Kon.

Vučić: Nismo blizu vanrednom stanju

S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ne misli da je Srbija blizu vanrednog stanja.

- Mi testiramo mnogo, između 15.000 i 20.000 ljudi dnevno. Brojevi ne rastu tako brzo kao u novembru i decembru. Danas je više od 500.000 ljudi revakcinisano. Verujem da ćemo u petak dolaskom novih 500.000 vakcina te probleme moći da suzbijamo, ali moramo da budemo disciplonovaniji - rekao je Vučić.

Kako je dodao, ne želi da nagađa.

- Vlada će da odluči, svi se ponašamo neodgovorno, ali ljudi su siti. Mora da se radi, i ljudi hoće da rade. Naše ekonomije moraju da rade – zaključio je Vučić.

Dve vrste "zaključavanja"

- Policijski čas može da bude neprekidan, vremenski ograničen, o tome nije bilo reči, niti je potrebno u ovom trenutku. Veoma je značajna odluka da li će biti vanrednog stanja ili ne. Ne može grupa od 10 lekara, ne može ta grupa da odluči o vanrednom stanju. Mi smo predočili šta je neophodno, ova situacija nije naivna - naglašava Kon.

Kako se uvodi policijski čas

Ipak, policijski čas, ograničenje kretanja i zabrana kontakta mogu se uvesti i bez proglašenja vanrednog stanja. Na to ukazuje pravnik Aleksandar Olenik.

- Na osnovu Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti može da se proglasi vanredna situacija u kojoj glavnu reč vodi ministar zdravlja zajedno sa Vladom i MUP-om. Tom prilikom, takođe, može da se uvede policijski čas i ograniči kretanje stanovništva i zabrani rad objekata. Nije potrebno uvođenje vanrednog stanja za to, ali pretpostavljam da medicinski deo Kriznog štaba vanredno stanje traži, pre svega, zbog psihološkog uticaja na građane koji bi tada znatno ozbiljnije shvatili donete mere – ističe za “Blic” Olenik i dodaje da se i prilikom proglašenja vanredne situacije može zatražiti i pomoć vojske u sprovođenju mera kao što je to bio slučaj u Hrvatskoj.

Kako se uvodi vanredno stanje

Kako kaže, razlika je u tome što se vanredno stanje uvodi na osnovu Ustava kao najvišeg pravnog akta i to u trenucima kada postoji opasnost po celu državu od rata, vremenske nepogode, pandemije zbog čega može doći i do “većeg odstupanja u poštovanju ljudskih prava i sloboda nego prilikom proglašenja vanredne situacije”.

ČETIRI VARIJANTE

1. SUPER TVRDA

Vanredno stanje i policijski čas od 18.00 do 5.00. Teško ostvarivo.

2. TVRDA

Policijski čas tokom vikenda, zatvaranje svega osim apoteka i marketa.

3. SREDNJA

Potpuno zatvaranje za vikend, osim apoteka i marketa, ali bez policijskog časa.

4. MEKŠA

Za vikend skraćivanje radnog vremena svega sem prehrambenih radnji i apoteka.

I Lončar može da naredi "lokdaun"

Prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo zdravlja, može da proglasi vanrednu situaciju zbog pandemije virusa tokom koje ministar zdravlja na osnovu predloga nadležnih službi može narediti: zabranu okupljanja na javnim mestima, ograničenje kretanja stanovništva u području zahvaćenom vanrednom situacijom, zabranu ili ograničenje putovanja, zabranu ili ograničenje prometa pojedinih vrsta robe i proizvoda, vanrednu vakcinaciju i mere lične zaštite od infekcije.

Zaključani smo proveli skoro 27 dana

Tokom prvog talasa korone, od 18. marta do 6. maja prošle godine, stanovnici Srbije su u svojevrsnom karantinu tokom trajanja policijskog časa proveli 638 sati ili više od 26,5 dana.

Policijski čas je prvi put uveden 18. marta i prvobitno od 20.00 do 5.00 ujutro. Međutim, u ovakvom obliku je važio samo četiri dana, pošto je već od 22. marta produžen na period od 17.00 do 5.00.Najkontroverzniji policijski čas imali smo za Uskrs, od 17. do 21. aprila i on je trajao čak 84 sata!

Koje bi bile ekonomske posledice “lokdauna”?

Pojedine privredne grane u Srbiji dobro znaju koliko ih je koštalo zaključavanje, druge su skoro pa odahnule i počele da vraćaju poslove, a svi zajedno su vrlo svesni koliko bi novi “lokdaun” bio dodatni udar na celu privredu i ekonomiju. Iskustva nam govore da bi posledice na kraju lanca indirektno trpela cela privreda, a da bi negativne efekte osećali i građani i radnici, i to na više “frontova”.Eventualno zaključavanje dodatno bi uticalo na smanjenje potrošnje, potom i na pad proizvodnje. Negativan ciklus prelio bi se na zaposlene i to iz dva ugla: potrebe za njihovim radnim mestom, imajući u vidu smanjen obim poslovanja, ali i iz ugla zarada koje u okolnostima zaključavanja postaju ekonomski neisplative.

Posledice bi se prelivale i dalje, preko smanjenog izvoza i pada investicija, i na kraju pada stope privrednog rasta zemlje.

Ugostiteljstvo i turizam već su na kolenima. Više od polovine ljudi u turističkim agencijama je ostalo bez posla. Sredinom prošle godine bio je to svaki treći radnik, bilo da radi u restoranu, hotelu ili turističkoj agenciji. Najnoviji podaci govore da je u posredničkim agencijama u turizmu od marta bez posla ostalo više od 60 odsto radnika.S druge strane, najnoviji evropski statistički izveštaji potvrdili su da su najveće žrtve korona zaključavanja sezonski radnici, radnici na povremenim poslovima i zaposleni na određeno vreme. U kompaniji koja više od dve decenije uspešno posluje u Srbiji, kažu da su se krajem decembra radovali proleću.

- Samo smo čekali da nam prođe težak januar. Znali smo i da februar neće biti lak, ali smo verovali u mart. A onda tuš. Sad kad smo očekivali da sve krene u dobrom pravcu ponovo strahujemo. A strah među privrednicima znači i kočnicu u kretanju u nove poslove, zaključivanje novih ugovora, pokretanju investicija važnih za perspektivu kompanije”.

Predsednik kompanije “Galeb Grupa” Radoslav Veselinović više puta je govorio da je industrija tokom cele prošle godine generalno padala, i da je samo bilo pitanje koliko koji sektor trpi.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić je, s jedne strane, pobornik stava da bi trebalo “zaključati” državu, jer kako kaže, “nijedan izgubljen život ne može se vratiti”, ali je s druge strane svesna da bi to imalo veliki uticaj na privredu.

- Privreda i ekonomija će se brže ili sporije oporaviti, ali nijedan izgubljeni život ne može se vratiti. Svakodnevno dobijam loše vesti i zato mi je tok misli upravo takav. Međutim, smatram da neće doći do potpunog zatvaranja kao što je bilo na početku pandemije i da će, pre svega, privreda raditi. Ovde je veći problem od zatvaranja to što u industriji već postaje veliki problem radna snaga, gde su zaposleni desetkovani virusom - navodi Savić.