Vakcina bi bilo toliko da bi ih kubanski zvaničnici čak besplatno ponudili turistima po dolasku na aerodrom u Havani.

I to nisu samo prazne želje. Iako se ostrvska država suočava sa razornom ekonomskom krizom, a ljudi stoje u redovima za osnovne namirnice, naučnici razvijaju još kandidata za vakcinu. I bar jedan od njih će, verovatno, zaista doći u upotrebu. Ako uspe, Kuba bi bila prva zemlja Latinske Amerike koja je napravila sopstvenu vakcinu - a to nije nemoguć scenario. Ova zemlja ima istoriju razvoja vakcine, uključujući vakcinu protiv raka pluća koja se sada testira u američkom Centru za rak.

Ova neobična situacija pokazuje koliko je neobična Kuba - jedna od poslednjih komunističkih zemalja u postsovjetskom dobu. I bila je neobična u odgovoru na krivu krivicu.

Tokom većeg dela 2020. godine, Kuba je uspela da održi broj zaraženih covid-om na neverovatno niskim nivoima, pa je tako nekih dana prijavljen samo jedan ili dva slučaja.

Virus se širio tek kada je Kuba ponovo otvorena za turiste u novembru prošle godine. Sada je potrebna imunizacija protiv kovida, kao i mnoge druge zemlje na svetu, Kuba pokušava da razvije i proizvede domaću vakcinu.

Ranije ovog meseca, Dagmar Garsia Rivera, direktorka odeljenja za istraživanje na Institutu za vakcinu Finlai u Havani, rekla je da se jedan od pet kubanskih kandidata za vakcinu, Soberana 2, čini vrlo efikasnim i da ulazi u završnu fazu kliničkih ispitivanja.

- Ovo je prva kubanska i latinoamerička vakcina koja je prošla fazu 3 ispitivanja, ponosno je izjavio Garsia na konferenciji za novinare. Kliničko ispitivanje faze 3 uključiće 44.000 ljudi i predstavlja završni test vakcine pre nego što bude poslato na odobrenje Nacionalnoj regulatornoj agenciji Kube, Centru za državnu kontrolu lekova, opreme i medicinskih sredstava (CECMED).

Još jedan kubanski kandidat po imenu Abdal takođe je ušao u fazu 3 studije. Imena kandidata za vakcinu mnogo govore o tome šta ovaj napor znači za Kubu. „Soberana“ je španski izraz koji znači „suveren“. 'Abdala' je, s druge strane, glavni junak epskog heroja kubanske revolucije Jose Marti. ‘Mambisa’, vakcina koja se koristi kao sprej za nos, dobila je ime po antikolonijalnim kubanskim gerilcima koji su se borili protiv Španije krajem 1800-ih.

U tom istom revolucionarnom duhu, Kuba ni ne pokušava da kupi vakcine covid od multinacionalnih farmaceutskih kompanija. Niti su se potrudili da se prijave za inicijativu podele doza COVAKS koju predvodi Svetska zdravstvena organizacija, a koja pruža besplatne ili jeftine vakcine zemljama sa niskim resursima. Nije bilo jasnog objašnjenja za ovu odluku, mada se može pretpostaviti ako neko vidi poverenje u razvoj sopstvenih vakcina.

Razvoj nove vakcine obično traje deceniju ili više, ali Eduardo Ojito, šef kubanskog Centra za molekularnu imunologiju, kaže da bi zemlja trebala da ima dovoljno doza Soberana 2 da vakciniše celu zemlju do kraja leta. Ovo je pod pretpostavkom da kandidat za vakcinu prolazi kroz fazu 3 i dobiva regulatorno odobrenje.

- Spremamo se da proizvedemo 1-2 miliona doza svakog meseca, kaže Ojito. Iako je usred devizne krize koja je ograničila uvoz vitalnih sirovina za proizvodnju vakcina, on kaže da je zemlja na putu da u aprilu ima na raspolaganju milion doza.

Kubanska vlada već govori o distribuciji vakcina Iranu, Meksiku i Venecueli. Zvaničnici kažu da se nadaju da će proizvesti dovoljno vakcina koje bi mogle biti distribuirane u druge delove sveta.

Probe kubanske vakcine ušlo je u treću fazu: Regrutovanje dobrovoljaca već je počelo. Veliko je pitanje: Da li ova ostrvska država sa 11 miliona ljudi ima kapacitet da to učini?

"Da", kaže Helen Jafe. "Kuba definitivno ima kapacitet".

Iaffe je istoričar i ekonomista sa Univerziteta u Glazgovu, specijalizovanog za Kubu i Latinsku Ameriku. Pisala je o farmaceutskom sektoru u toj zemlji i njegovom prethodnom uspehu u razvoju sopstvenih vakcina.

Jafe je poslednji put bio na Kubi u decembru i januaru. Kaže da postoji veliko uzbuđenje i ponos zbog mogućnosti da uskoro ponudimo domaću vakcinu. Ako se razvoj sobe 2 nastavi po rasporedu, Kuba bi imala dovoljnu rezervu vakcina pre nego što su mnoge zemlje uopšte započele masovnu imunizaciju. A Iaffe kaže da razgovaraju o ponudi vakcinacija po dolasku na aerodrom u Havani.

"Jasno su rekli da će ih ponuditi turistima", kaže ona. "Ne znamo da li će ih prodati ili ponuditi besplatno u okviru paket aranžmana - sunce, more, pesak i Soberana 2!

Ovaj neverovatno brzi razvoj vakcine Covid na Kubi odvija se usred jedne od najgorih ekonomskih kriza koje su pogodile tu komunističku naciju u poslednjih nekoliko decenija.

"To je u mnogo čemu slično onome što nameravamo živeo nakon raspada Sovjetskog Saveza, kaže Pavel Vidal, kubanski ekonomista. Tokom ovog takozvanog „posebnog perioda“ devedesetih godina na ostrvu je prevladavala velika nestašica hrane, đubriva i goriva.

Vidal je jednom radio za Centralnu banku Kube pre nego što je emigrirao u Kolumbiju pre deset godina. Kaže da se često problematična ekonomija Kube suočava sa ozbiljnim nedostatkom mnogih potrošačkih proizvoda, uključujući hranu, proizvode za čišćenje, pa čak i neke lekove. Vidal kaže da obični Kubanci veći deo dana provode u redovima za osnovne potrepštine i u potrazi za pilećim mesom. - Dakle, pokušavamo da razvijemo sofisticirane vakcine, ali ljudi nemaju lekove protiv bolova. To je paradoks, kaže on.

Ali kaže da niko ne bi trebalo da potcenjuje sposobnost kubanske vlade da upravlja akutnom fiskalnom krizom usred globalne pandemije, istovremeno pokušavajući da razvije potpuno novu vakcinu. - Kubanska vlada je poput doktora nauka u upravljanju ovakvom složenom krizom.

Kaže da Kuba ima kapacitet i, što je još važnije, političku volju da razvije vakcinu protiv covida. Vakcina ne samo da će zaštititi Kubance, već će omogućiti komunističkoj naciji da u potpunosti otvori svoju međunarodnu turističku industriju, koja je jedan od najvećih izvora stranih prihoda, i ojačati još jedan dugogodišnji izvor prihoda: izvoz lekova.