Prema rečima Predraga Jovanovića, direktora Medicinske škole "Beograd", profesori medicinskih i kliničkih predmeta koji su zaposleni u školi kao predavači ne rade na klinikama. Zbog specifičnosti materije, u slučaju odsustvovanja ih ne može zameniti drugi kolega, kao što je slučaj sa opštim predmetima.

- Veoma je teško na tržištu rada naći specijaliste ginekologije, pedijatrije, infektologije, biohemije i ostale. Iako je velika većina naših profesora vakcinisana, dešava se da se zaraze. Kada su u pitanju blaži oblici, nekako se i snađemo. Međutim, ponekad je potrebno i bolničko lečenje, što može potrajati i duže od mesec dana. Tada angažujemo spoljne saradnike iz KCS ili diplomce sa Medicinskog fakulteta - kaže Jovanović.

I pre izbijanja globalne pandemije, srednje stručne škole iz oblasti elektrotehnike, mašinstva i informacionih tehnologija su kuburile sa nedostatkom nastavnog kadra za stručne predmete. U poslednje vreme manjak predavača se pojavljuje i kada su u pitanju profesori prirodnih nauka. Tako se, osim profesora matematike i informatike, koji su već dugo deficitarni, jer imaju po dva-tri puta veće plate u IT firmama, evidentira i manjak predavača hemije, fizike, biologije, engleskog i nemačkog jezika. Svi oni imaju mnogo bolje uslove, ali i znatno veću zaradu u institutima, pri radu na projektima ili kao prevodioci, pišu "Novosti".

Nadležni su pre nekoliko godina saopštili da matematiku, fiziku, informatiku, nemački i engleski jezik u nekim školama predaju nestručni nastavnici. Iako imaju znanje da drže nastavu, pravno i uskostručno gledano, nemaju formalne kompetencije.

Iako postoji mogućnost "prekvalifikacije" za predavače, malo je onih koji se odlučuju na taj korak. Da bi uzeli dnevnik u ruke, potrebno je da polože predmete koji su neophodni za rad u školi - pedagogiju, psihologiju, pedagošku psihologiju, metodiku i održavanje praktične nastave. Razlog za slabo interesovanje je, verovatno, i finansijski momenat, jer kandidati sami plaćaju doškolovanje.

Autor: