Soba broj 7 kovid bolnice Karaburma paradigma je našeg doba. I nauk svima! Mladić od 35 godina, nevakcinisan, i deka od 86 leta, vakcinisan. Prvi je iz pune snage i zdravlja jedva živu glavu izvukao s respiratora, a potonji, koji ima sijaset teških bolesti, pa i onu najgoru, ni zeru kiseonika nije primio, a kamoli bio na intenzivnoj.
Na ulazu te sobe broj 7 Marko Buković salutira komandantu bolnice, pukovniku doc. dr Ivi Udovičiću, koji nas provodi kroz crvenu zonu. Nasmejan. A samo do pre neki dan nije bilo tako.
- Bio sam na ivici života i smrti. Hvala doktorima i osoblju, iščupali su me. Nisam verovao da korona može ovako da udari. Ne mogu se iskajati što se nisam vakcinisao. Samo da izađem pa da to obavim! A supruga bila pametna, vakcinisala se, pa od korone šmrkljala i imala malo temperaturu, praktično ništa - priča nam Marko, koji je bio na NIV (neinvazivnoj mehaničkoj ventilaciji), respiratoru s celom, tzv. ful fejs maskom preko lica, gde si svega svestan, što se nekad čini još crnjim od intubiranja.
Krevet pored - Nenad Jeknić (86), pukovnik u penziji, nekadašnji sudija Vrhovnog suda.
- Evo vam čist dokaz - 86 godina, težak bubrežni bolesnik, težak srčani bolesnik, rak prostate, život ga namučio... ali vakcinisan. Ovde je samo zbog tih pratećih bolesti. I nema kiseonika, i nije bio na intenzivnoj. A Marko mlad, zdrav, nevakcinisan, mislio je da mu korona ne može ništa, pa završio na respiratoru. Jedva pregrmeo. Kad dođeš do respiratora, to je lutrija - pola ode tamo, pola ovamo - priča dr Udovičić.
DOKTORE, PUŠTAJ ME DA PROSLAVIM MITROVDAN!
Pre korone ovde beše operaciona sala, a sad je tu i Nebojša Pantić (62). Nevakcinisan, naravno. Na mašini. Doduše, privremeno skinut na običnu masku, dok ga inhaliraju. - Evo, sad sam baš zvao moje da im kažem - ima cela kuća da se pelcuje, i tačka! Našli smo mi da izmišljamo 'oćemo ili nećemo vakcinu. Sećam se variole vere - sretnu te na ulici, ščepaju i ubodu! Ne pitaju! Ma mislio sam da sam gotov. I šećer i kilogrami. Muke žive i ovim ljudima i nama. Hvala do neba - ne staje Pantić, pa će mrtav ozbiljan: - Ali, doktore, rekoh vam ide Mitrovdan, puštajte me da proslavim! Ima klopu da donesem za celu bolnicu, znaš kakvu! Doktor uzima "ful fejs" masku. - Ajde, da budeš dobar na mašini, i biće i otpust. - Joj, doktore, samo nemoj tu, ko boga te molim. Vidiš da mi ništa ne fali ni sa ovom, super sam. - Moraš, ako hoćeš za Mitrovdan kući - sa osmehom će dr Udovičić.
On je za pacijente ili "njihov Ivo", ili "komandant".
- Komandant je uvek tu kad treba, i kad jesu i kad nisu vizite. Odgovornost i ljudskost na najvišem nivou u armiji - po pe-esu će pukovnik Jeknić, koji se pridiže da pozdravi doktora-vojnika.
A i uistinu, dr Udovičić svakog zna u dušu. I svaki detalj njihove bolesti. I svima prilazi s osmehom. A tako ga i dočekuju. Oni koji to mogu.
Foto: TV Pink Printscreen
- Trojica vas je bilo istovremeno na respiratoru - okreće se doktor Marku - po godina razlike, od 34, 35 i 36 godina. Na svu sreću, svi ste preživeli. Imali smo vas 20 mlađih od 40 godina. Svi nevakcinisani. Nažalost, preminuo je mladić od 31 godine. I svi vi ste dokaz kako mladi i nevakcinisani mnogo gore i teže prolaze nego čak i ovi stariji sa puno bolesti koji su vakcinisani. Zato su i cele porodice stradale u ovom talasu. I svi preminuli mlađi od 50 godina nisu bili vakcinisani. Bez izuzetka. Dok stariji vakcinisani koji umru, preminu zbog drugih, osnovnih bolesti.
PLAŽA I SUNCE NAJVAŽNIJI
U posebnoj sobi intenzivne i dve nevakcinisane gospođe. Izolovane. Svetlana Milenković ima 72 godine. - Što se mene tiče, može vakcina i odmah. Dajte mi je sad! Ne mogu da dišem. Jao, jao - kuka, pa se zakašlja. Pored je i Biljana Dušenović (69), odvajali je, pa morali i da vraćaju na respirator. - Kajem što se nisam vakcinisala. Jednostavno, prođe mi vreme. Plaža, sunce, pa eto posle ću, i stiže me korona. Sad sve molim da se vakcinišu - Biljana će. - E, plaža bila najvažnija - dr Udovičić će.
Koju sobu ispred nalazimo Sašu Mitića. Četrdeset mu je godina. Nakačen na 10 litara kiseonika. Banja, što bi naš narod reko. Pored isključen respirator - pobedio ga je. Iza paravan i drama. Beli skafanderi trče, žena izgleda ni živa ni mrtva...
- Dođe mi da plačem kad se setim kako mi je bilo. Nisam mislio da mi korona išta može. A posle svega, samo da mi doktor kaže kad mogu da primim vakcinu. Sedmoro nas je u kući - troje dece, supruga, roditelji, svi zaraženi. Žena nevakcinisana, al' dobro prođe. Roditelji vakcinisani, ništa im ne bi od korone. A ja - jedva preživeh. Ne smem ni da mislim šta je moglo biti - roditelji da izgube sina, a moja deca da ostanu bez oca. Da može cela Srbija da vidi ovo, drugu bismo pesmu pevali - okrenuo ploču i Saša.
S apetitom sad jede sendvič. Sve je lakše.
- Tako je sa svima. Svako ko bude i na običnom kiseoniku, a kamoli respiratoru, promeni mišljenje. Čak i najokoreliji, koji su tvrdili da korona ne postoji, kad vide cimere, smrt i crne džakove u kojima ljudi završavaju, odmah pitaju: "Doktore, kad mogu da se vakcinišem?" - veli dr Udovičić.
Foto: TV Pink Printscreen
Kraj prozora druge sobe je Milorad Stanivuković (72). Nevakcinisan. A što - malo je duža priča, veli. Ne bi o tome. Kajanje je sad uzaludno. Sunca ni meseca nije video 65 dana! Pregrmeo i respirator. Vakat mu je da izlazi. Al' ne kući.
- Do pre tri meseca sam igrao tenis. Zdrav i prav. A sad - užas. Jesam li se izvukao, doktore?
SVEJEDNO ŽIV ILI MRTAV
Milenko Krstanović ima 63 leta. Preživeo je respirator. I on bi sad na pelcovanje, rado. Ali strah za život nije imao. Jer tuga je njegova golema. - Žena mi je u decembru imala srčani udar, za Novu godinu su joj odsekli nogu, u maju je preminula. I kad sam bio na respiratoru, mislio sam ili ću ostati živ, ili biti sa svojom dragom - zaplaka se. Pobegosmo, da ne vidi sažaljenje...
- Ma izvukao si se. Samo moraš na Kliniku za pulmologiju jer ti je virus toliko oštetio pluća ne možeš da živiš bez kiseonika. Obezbediće ti koncentrator kiseonika i kući ćeš s njim. Do toaleta ćeš verovatno moći bez kiseonika. A sa 65 dana u postelji rekorder si ove bolnice - kaže mu dr Udovičić.
- Jeee, rekorder - od muke podiže ruke u pesnicu i s osmehom nas isprati.
Muka preteška je na intenzivnoj, tu je 16 od 117 pacijenata ove krcate bolnice. Ali svega dvoje od njih 16 je vakcinisano - stari su baš i bolesni. Gospođa od 83 godine i pre kovida bila je prikačena na kiseonik zbog teške opstruktivne bolesti pluća. I da je htela, nije mogla iz kuće, ali njoj je neko doneo pakao. Pored, deka istih godina. I on intubiran. Ali on vakcinu nije želeo. A tu je i čovek od 72 leta. Sklupčan na krevetu, mršav, dah jedva hvata, maska čini se veća od njegovog lica. Na 100% protoka kiseonika. Na milimetar od intubiranja. Nevakcinisan.
- Najgore je kad si svestan, a ne možeš da dišeš. Agonija. I sve vidiš oko sebe - dr Udovičić će.
JAVLJA DOKTORU DA SE PELCOVAO
Predrag Jerotić (62) iz Lazarevca već tri nedelje je u bolnici. Na NIV. - Živ sam samo zahvaljući ovim ljudima. Nisam vakcinisan, sad se kajem, vidim da sam pogrešio. I to će biti rešeno, samo da rešim ovo. Obećao mi Ivo do kraja nedelje kući. - Obećao je da će se vakcinisati i da će mi javiti kad to uradi - kaže dr Udovičić.
Oči raširene. Krupne. Molećive. Vlažne. Nešto bi da kaže, a ne može. Pritrčava Andrijana, psiholog. Hvata ga za ruku.
- Biće sve u redu. Ne brinite. Polako. Biće sve u redu...A ništa u redu biti neće. Ni u ovom krevetu. Ni u mnogim drugima. Kao ni igde dok se ne dozovemo pameti...- Nikoga u Srbiji nismo lečili od komplikacija vakcine. A gledajte šta nam virus radi skoro dve godine. I neće nestati! Biće tu još milion godina. A mi ćemo normalno živeti tek ako se vakcinišemo i steknemo kolektivni imunitet. Potom će korona izazivati bolest sličnu gripu - temperatura dva-tri dana i malaksalost, kako je i sada kod mnogih vakcinisanih, a zaraženih. A u starijoj i mnogo bolesnoj populaciji, kao i s gripom, biće i preminulih. Ali neće nam oboleli od kovida zauzimati 70% bolničkih kapaciteta, nećemo imati silne ljude na respiratoru i desetine mrtvih dnevno - priča dr Udovičić.
A čuje li ga neko od onih 45% nevakcinisanih? Ili će morati da osete na sopstvenoj koži...
DOLAZILI NAM POSLE PET MESECI
Ubuduće će treća doza "Sinofarmove" vakcine biti na četiri meseca, a ostalih na pet. - Znali smo od početka, i sam "Sinofarm" je saopštio da je ta vakcina efikasna oko 80%, što znači da, ako imate milion vakcinisanih, 200.000 neće imati tako dobar imunitet. Prvo su počeli da nam dolaze oni koji su vakcinisani u februaru, posle pet meseci. Pa smo sledeći mesec imali skok vakcinisanih u martu, pa skok onih iz aprila. I shvatili smo da ta vakcina ne štiti šest meseci, nego do pet. A sad su smanjili treću dozu na četiri, da bi se napravio imunitet, jer treba vremena - 14 dana posle druge, a sedam posle buster doze, pa da ljudi sve vreme budu zaštićeni - objašnjava dr Udovičić.
PACIJENT, PA LEKAR
Oko pacijenata trči i Katarina Mladenović, anesteziolog. I sama je ovde bila pacijent u maju 2020, a sada je lekar. - Kad sam ležala, a tada sam prvi put došla ovde, bila sam potpuno oduševljena tretmanom, organizacijom posla. Najiskrenije. A sada sam deprimirana brojem pacijenata i umrlih. Mi svakako radimo svoj posao, ali, ipak, nemoguće je u potpunosti se emotivno isključiti. Živimo s tim i danju i noću. A ljudi, nažalost, nikako da shvate da treba da se vakcinišu - kaže nam dr Mladenović.
MNOGO JE TEŽE, MNOGO JE MLADIH
Andrijanu Vlačić upoznali smo minule zime. I tada je, sa suncem na skafanderu, trčala oko pacijenata i bodrila ih. - Sada su sve mlađi pacijenti, teške priče, uplašeni su. Razgovorom, nekad ih džim samo za ruku, nekad im je dovoljan i kontakt očima. Plaše se i zvukova monitora, onog što vide. Sada su još više uznemireni jer je puno mladih a teških pacijenata - priča nam Andrijana.
Autor:
